КАКО ДА СЕ УШТЕДИ НА ГРЕЈАЊУ? Директор Удружења топлана открио све - ово је важно да знате
Грејни дан траје од 6 до 21 или 22 часа, у зависности од локалних одлука.
Грејна сезона је успешно почела и министарка енергетике Дубравка Ђедовић каже да је захваљујући лепом времену у октобру и одлагању почетка грејања земља на гасу уштедела више од 50 милиона евра.
Даљински системи се постепено уходавају и саветују грађанима да се време до викенда, за када се најављује захлађење, искористи за отклањање евентуалних кварова на инсталацијма.
Директор "Удружења топлана Србије" Дејан Стојановић каже да се смањењем топлоте од само једног степена штеди 16 или 17 милиона евра.
ПРЕМИЈЕРКА ОТКРИЛА ДА ЛИ ЋЕ ДОЋИ ДО ПОСКУПЉЕЊА СТРУЈЕ: "Постоје две ствари које су важне и које ће то да условљавају"
"ИМАМО ДОВОЉНО ГАСА ЗА ДВА МЕСЕЦА ИНТЕЗИВНОГ ТРОШЕЊА" Премијерка о енергетској спремности Србије - "Грађани не треба да брину"
ПРОДУЖЕНА УРЕДБА О ОГРАНИЧЕЊУ ЦЕНЕ ПЕЛЕТА: Ово је максимална цена по тони
Дејан Стојановић је рекао гостујући у Дневнику РТС-а да је ситуација са топланама стандардна, да се отклањају мањи проблеми, на подстаницама и читавим објектима. У неколицини градова постоје некакви проблеми, екипе су на терену и све се отклања у току једног дана.
Грејни дан није исти у свим општинама. На питање од чега он зависи, Стојановић наводи да грејни дан траје од 6 до 21 или 22 часа, у зависности од локалних одлука.
- Прописане температуре су на нивоу 19 до 21 степен, за препоручене температуре грејног простора. У овом периоду када имамо раст температуре током дана, ситуација је таква да се испоручује топлотна енергија у тим границама, укључујући и прекиде у испоруци топлотне енергије - наводи Стојановић.
Према његовим речима за један степен смањења штедимо шест посто енергенената, што је у случају Србије 36 милиона стандардних кубних метара гаса или 16 или 17 милиона евра.
- Још крајем септембра су обезбеђене приличне залихе течних енергената које могу да складиште системи даљинског грејања. Те залихе су крајем октобра нешто повећане, тако да за сада имамо стабилну ситуацију. Што се тиче природног гаса, складиште у Банатском двору, наш део, је напуњено скроз и складиште у Мађарској - додаје Стојановић.
Топлане имају и алтернативу да у случају поремећаја у снабдевању гасом могу прећи на грејање на мазут. Међутим од 60 топлана 16 нема ту могућност јер могу да греју само на гас. На питање шта ће се радити ако дође до неких поремећаја, Стојановић подсећа да смо сличну ситуацију имали током гасне кризе 2009. године.
- Широка потрошња и 16 или 17 топлана које немају могућност супституисања природног гаса имају приоритет у снабдевању оним количинама расположивог гаса имамо колико имамо - напомиње Стојановић.
Наводи да се до 1. септембра се за наредни грејни период предају захтеви за корекцију цене.
- Решено је позитивно 17 захтева. Та поскупљења су од два до 35 процената. Мазут, који одређени број топлана користи, поскупео је, година на годину, 67 процената. То је морало да резултира повећањем тарифа за грејање - указује Стојановић.
Према његовим речима, наплата је веома добра последњих година.
- Опет, долазимо до сталног проблема. Ако вам неко фактурише 100 динара, а ви платите 98, када се то акумулира годинама долазимо до озбиљног проблема. Дуговања привреде су на нивоу од 10 милијарди, становништва на нивоу 15 милијарди и буџетских институција око 150 милиона. Да бисмо имали стабилну сезону, услов свих услова је да сви своје обавезе измире. Сви смо повезани у том ланцу, не би било згодно да се та дуговања у наредном периоду повећавају - истиче Стојановић.
Оправдани трошкова топлана одређују се, каже, на годишњем нивоу.
- Цене грејања се могу умањивати или увећавати на годишњем нивоу тек са следећом променом цене. Надлежност је на локалним самоуправама, тако да ће оне са топланама одлучивати шта ће се даље чинити - закључује Стојановић.