Како до стана са 4.500 евра? Врло лако, у Србији нови прописи за СТАМБЕНЕ КРЕДИТЕ

стан / Извор: Профимедиа/илустрација

Народна банка Србије смањила је обавезно учешће за стамбене кредите за куповину првог стана на 10 одсто.

За сада једна банка је понудила такве услове и већ има неколико десетина кредитних зехтева у процедури.

Куповина првог стана је жеља већине младих, али без обзира на вредност кредита, високо учешће је често било несавладива препрека.

Народна банка је дозволила спуштање стопе за прву некретнину, а банкари објашњавају да је разлика између стопа учешћа у иницијалним трошковима и да би најбоље било да се око задуживања сагласе оба брачна партнера.

ДАНАС СТУПА НА СНАГУ НОВИ ПРАВИЛНИК ЗА ЗАПОСЛЕНЕ И ПОСЛОДАВЦЕ: Ево које су све казне ако га не поштујете

БАНКРОТ УЗДРМАО ДУБРОВНИК: Лоша туристичка сезона! ГОСТИЈУ НЕМА, иако су цене смештаја ниже за 60 одсто

"ГАРАНТУЈЕМ, БИЋЕМО НАЈБОЉИ" Вучић: Плате и пензије се неће смањивати, само ће расти!

Стамбени кредити нису били никада повољнији. Камата је у просеку око три одсто. На пример, за куповину стана од 45.000 евра са ефективном камтом од 3,7 одсто, учешћем од 20 одсто и роком отплате од 300 месеци, рата би вам била око 170 евра.

Подсетимо, учешће је око 9.000 евра, па фактички ви позајмљујете 36.000 евра. Учешће од десет одсто је око 4.500 евра, што бисте лакше прикупили, али рата би вам била већа за око 20 евра месечно.

Веће учешће за стамбене кредите значи мање ризика и обратно. Таква би требало да буде банкарска логика. Међутим, банкари имају право да процене ризик код одобравања кредита па могу и да вам не одобре кредит без обзира на висину учешће банке и чак да вам не образложе зашто су то урадиле.

Економисти кажу да је самањење учешћа добродошло и за појединце и за државу.

-Мислим да је то добра мера зато што ће довести до пораста кредитне активности банака што је од изузетног значаја и за банке и за привреду. С друге стране, то ће подстаћи раст привреде у време када грађевинска активност повезана са бројним другим делатностима и деловаће стабилизирајуће на привредни раст али деловаће и имаће значајну социјалну компоненту - указује Хасан Ханић, декан Београдске банкарске академије.

У време епидемије банке имају два проблема. Да нађу довољан број кредитно способних клијената који су нешто опрезнији и да пазе да олако не дају позајмице док се ситуација у економији шире гледано не стабилизује због ризика повећања ненаплативих кредита.

МЕГАПРОЈЕКАТ У ГРЧКОЈ: Атина никада више неће бити иста након НАЈВЕЋЕГ ПРОЈЕКТА У ЕВРОПИ