КАКО ИЗБЕЋИ ГУЖВЕ НА ГРАНИЦИ: Добро се наоружајте стрпљењем, ово су алтернативни прелази до омиљених српских летовалишта
Некад дуже значи брже.
У јеку туристичке сезоне стићи до жељене дестинације ван Србије, а избећи гужве на границама? Под условом да немате живаца за чекање једини начин су алтернативни, мање популарни гранични прелази на којима су гужве мање или их уопште нема.
САМО ТРИ ДРЖАВЕ СВЕТА ПОТПУНО ОТВОРЕНЕ ЗА ТУРИСТЕ: Међу њима једна балканска земља
ТЕХНИЧКИ ПРЕГЛЕДИ ПРЕКО НОЋИ ПОСКУПЕЛИ: Мајстори избацили нове цене, нови удар по џепу возача
СУМРАК САГА СВЕТОГ СТЕФАНА: Како је политика ексклузивно летовалиште претворила у јавно купалиште без туриста
Опет, пре поласка добро погледати мапу и извагати исплативост брзог проласка кроз алтернативни прелаз, од кога вас до одредишта води можда и дужа рута, наспам трошења живаца на главним прелазима, одакле је, опет, пут краћи.
У комшијску државу на југу српски туристи путују највише због одмора на Охридском, Преспанском и Дојранском језеру. Притом, она је најчешће транзитна земља на путу за Грчку. За улазак у Северну Македонију нема много избора. Мора се или преко Прешева, главног, или Прохора Пчињског, алтернативног граничног прелаза који су отворени нон- стоп. Како је речено у Ауто мото савезу Србије оба су последњих дана фреквентна и тако ће остати током лета.
Највећи гранични прелаз између Северне Македоније и Грчке је Богородица – Евзони и удаљен је 177 километара од уласка у Северну Македонију из правца Прешева. Само десет километара треба дуже путовати до прелаза Дојран – Дојрани који је далеко мање прометан и на коме нема већих задржавања. Ка њему се скреће на 149. километру аутопута од уласка у Северну Македонију. За туристе који би да летују да обалама Јонског мора препоручује се прелаз Меџитлија – Ники, 204 километра удаљен од Прешева, на коме нема већих гужви на путу ка Крфу, Лефкади, Кефалонији, Парги или Сивоту. Овај прелаз препорука је и за туристе који би пре Грчке да посете Охрид.
Осим Градине код Пирота, највећег граничног прелаза са Бугарском, једини алтернативни је Вршка чука надомак Зајечара. Стрезимировци код Сурдулице отворен је само за теретна возила. Бугарска је и транзитна земља на путу ка грчким плажама. На 240. километру од Градине је највећи гранични прелаз између Бугарске и Грчке Кулата – Промахонас одакле пут води ка Солону и Халкидикију. Мањи прелаз између ове две земље је Илинден – Ексохи и удаљен је 264 километра од Градине. Мање је фректвентији и ближи Тасосу и Кавали.
Грађани Србије на путу за Хрватску најчешће користе Батровце. Осим овог постоје мањи прелази, а у AMSS кажу да се најмање чека на Бездану. У Хрватску се може и преко Шида, Љубе и Сота, на територији Шида, Бачке Паланке у којој се налазе истоимени и гранични прелаз Нештин, Богојева код Апатина.
Гостун је прелаз који држављани Србије највише користе на путу за Црну Гору, самим ти најопртерећенијим. Налази се на територији Пријепоља.
Још један гранични прелаз постоји у овој општини, а то је Јабука на којој су гужве много мање и одакле је краћа километража Боку Которску. Притом, путује се новим путем преко Жабљака, а у односу на Гостун избегава се пролазак кроз кањоне Лима и Мораче. Трећи прелаз ка Црној Гори су Шпиљани на путу Нови Пазар – Рожаје и на њему су неупоредиво мање гужве него на Гостуну. Црна Гора може бити пречица до хрватских летовалишта, конкретно прелаз Дебели бријег између Херцег Новог и Дубровника.
После главног, Хоргоша, ка комшијској држави на северу први алтернативни прелаз је Келебија који је отворен 24 сата дневно, али, кажу у AMSS, на њему има гужве. Зато је препорука користити алтернативне прелазе Бачки брег код Бездана који ради од 00-24, те Бачки виногради, Хоргош 2, Ђала и Рабе код Сенте и Бајмок који су отворени од 07 до 19 сати.
Осим Кладова постоје два алтернативна прелаза у Румунију – Ватин код Вршца, већи, и Српска Црња, мањи.
Сремска Рача и Котроман на путу Ужице – Вишеград су прелази према Босни и Херцеговини који грађани Србије највише користе. Поред њих постоје и Бадовинци код Прњавора, Трбушница надомак Лознице, Мали Зворник, Љубовија, Бајина Башта према Скеланима и Увац између Прибоја и Рудог.
Летовалишта на Јадрану у "Земљи орлова" су из године у годину све популарнија. До албанских плажа најкраћи пут је преко Косова и Метохије, односно прелаза Ћафа Прушит (код Ђаковице) – Зогаи и Врбница (код Призрена) – Морине на које се грађани Србије ретко одлучују. У Албанију се најчешће путује преко Црне Горе, и улази преко граничних прелаза Божај на путу Подгорица – Скадар и Сукобин, на праву Улцињ – Скадар. Најближи пут из јужне Србије ка Албанији је преко Македоније, преко граничног прелаза крај Орхидског језера.