КАКО ЈЕ КОРОНА ПРОМЕНИЛА СРПСКЕ СЛАВЕ? Колико новца нам је било потребно раније, а колико сада
У 2020. обележавање овог важног дана за многе Србије је доста скромније, у кругу породице, како је некада давно и било...
Криза изазвана вирусом корона донела је свету много промена и изазова, па тако ни Србија није изузетак.
Ипак, нису нам све те измене једнако тешко пале.
Слава се у Срба традиционално обележава сваке године, уз вино, колач и свећу, пуну трпезу и блиске људе.
Др Поповић упозорава: Не игноришите НАДУТОСТ - можда је део већег проблема
У СРБИЈИ ПОЧИЊЕ ЗАПОШЉАВАЊЕ У ЈАВНОМ СЕКТОРУ: За државни посао постоји један услов!
ЦРНА ГОРА ПРЕД БАНКРОТОМ? "Трипут више плаћамо камате него Србија"
Највише грађана слави Св. Николу, који се обележава 19. децембра. Како се обично каже у народу: "Пола Србије славу Св. Николу, а друга половина иде у госте".
Свети Никола је посна слава јер пада у току Божићног поста, и тада се као главно јело служи риба, уз пребранац, посне пуњене паприке, кромпир салату, посне колаче итд. Домаћице су се временом извештиле, па обогаћују трпезу и другим ђаконијама: салатама с туњевином, ролатима, сланим тортама.
С друге стране, мрсне славе подразумевају печење, месне специјалитете, сарме, млечне производе и остало што Србима, ипак, мало више "одговара". И једна и друга варијанта умеју да "стање" буџет и новчаник домаћина, а како је ове године, када им у кућу не долазе гости?
Није лако одговорити на питање колико кошта слава у Србији, јер је не обележавају све породице исто.
Неки славе славу три дана, неки само један. Постоје породице које у једном дану приме више гостију него неке за два дана, тако да је све индивидуално. Исто тако, одређене домаћице доста тога купе, тј. не праве саме, што и више кошта.
Али, можемо извући неки просек. Према искуству из ранијих година, када су домаћини дочекивали своје госте регуларно, организација славе за око 20 људи коштала је неких 50.000 динара ако је време поста (нпр. слава Свети Никола), и барем 300 евра, ако се слави мрсна слава.
На ову разлику у цени умногоме утиче цена рибе, али не само то. Домаћице често имају потребу да више обогате посну трпезу, него што би то био случај са мрсном, јер знају да су Србима "углавном довољни печење и сарме на столу како би били задовољни". Посне сарме су, ипак, нешто друго.
Цифре које наводимо односе се на једноставан ручак, тј. само оно основно. За мрсну славу је свакако највећи издатак месо, јер га има у разним облицима.
За 20 људи потребно је барем 6-7 килограма печења, било ког, а ту су и сарме које не могу да прођу без јунећег и свињског млевеног меса. Килограм је између 400 и 500 динара.
Ако желите квалитетно мезе, и да гости не остану гладни, рачунајте на још неколико хиљада динара само за шунку, печеницу, сир, качкаваљ, јаја, сосеве - све што се нађе на једном просечном мрсном овалу.
Када говоримо о посној слави, риба која се најчешће купује је шаран, сом, пастрмка, мада и ослић. Један Београђанин каже за наш портал да сваке године суши барем 20 кг шарана, што га кошта око 200 евра. Ако волите димљени лосос, рачунајте да 1 кг ове рибе у рибарницама вреди 3.400 динара.
Дакле, цена некада није пресудна, колико је количина. Ове године, препорука је да домаћини славе славу у кругу најуже породице, како би се могућност трансмисије вируса приликом таквих окупљања избегла или бар смањила на минимум. То уједно значи да ће вам свега бити потребно мање.
И за крај, не смемо заборавити на пиће и колаче, који су такође значајан трошак.