Како се решава ситуација када желите да платите рачун, а чујете "не ради апарат"?
Осим изузетака да заиста тренутно не ради апарат, односно терминал за картице, угоститељи и трговци "не воле" картице најчешће због провизије
И у Србији се иде идејом да се кеш што пре избаци из употребе, а повећан број плаћања платним картицама довољно говори да су и сами грађани за то заинтересовани. У последње време, картичарске компаније нуде и погодности уколико плаћате мобилним телефоном или картицом, али услужне делатности, пре свега трговци, још нису у потпуности спремни да се одрекну кеша.
ПОЖУРИТЕ, РОК ИСТИЧЕ У ПОНОЋ: За програм "Моја прва плата" пријавило се 20.000 грађана, будите и ви међу њима!
ФРИЛЕНСЕРЕ ЋЕ ЗАБОЛЕТИ ГЛАВА ОД ОВЕ ЦИФРЕ! Почела да стижу решења за неплаћене порезе
У то можете да се уверите готово сваки дан. Тако, уколико преферирате картицу, и немате обичај да носите кеш, можда нећете моћи да платите рачун на коме је мали износ - постоји могућност да продавац одбије да вам производ наплати на тај начин, а како су рекли у НБС, они на то имају право.
- Постоје два начина
Уколико се вама дешава да приликом одласка из кафића, када желите да платите рачун, чујете "не ради апарат", с пуним правом можете да напустите кафић. Да сте раније имали информацију о томе, ваша одлука као муштерије била би другачија, односно, изабрали бисте вероватно место где је могуће плаћање картицом.
Друга ситуација је када је обавештење јасно истакнуто, што власницима даје оправдање и могућност договора са муштеријом (што се опет своди на вашу одлуку).
Према Закону о заштити потрошача, трговац је дужан да потрошача пре куповине робе/услуга информише о начину плаћања. На пример, ако је реч о "webshopu", пре него што потрошач робу поручи, треба да буде информисан о начинима плаћања, да ли мозе готовина (плацање поузећем) или искључиво картицом, или су оба начина могућа.
Према прописима из надлежности Министарства трговине, туризма и телекомуникација у области малопродаје (Закон о заштити потрошача, Закон о трговини) трговци немају законску обавезу да уведу плаћање картицама, односно пос терминале. Такође, ни прописи Народне банке и Министарства финансија не прописују као обавезу угоститељима могућност плаћање картицама.
- У овој конкретној потрошачкој ситуацији, конобар је требало пре него што сте као потрошач наручили пиће и сели у кафић, да вас обавести да не ради апарат за плаћање картицама - рекли су из Министарства трговине, туризма и телекомуникација.
То су такође потврдили из Националног удружења за заштиту потрошача (НОПС). Истичу да је и на основу Закона о платном промету, потребно на видљивом месту буде назначено да ли трговац прима картице.
- Или, уколико је терминал у квару, или у датом тренутку не ради, мора бити назначено, да потрошача не би довели у заблуду и непријатну ситуацију приликом плаћања - каже Марко Драгић, правни саветник при НОПС. Додаје да такве ситуације сигурно стварају непријатност, али Законом није дефинисано шта се ради у конкретном случају, већ је све ствар договора са запосленим/муштеријом.
Осим изузетака да заиста тренутно не ради апарат, односно терминал за картице, угоститељи и трговци "не воле" картице најчешће због провизије. Њима је у рачун који платите укалкулисана обавеза према граду, банци, држави.
У њихове обавезе, односно провизије, укључени су трошкови међубанкарске накнаде, картичних система и остали оперативни трошкови које банка прихватилац има. Структура тих трошкова се разликује у зависности од картичног система и банке прихватиоца, рекли су у НБС.
Управо ради снижавања трошкова прихватања картица, а посебно због малих и средњих трговаца, на предлог Народне банке Србије усвојен је Закон о међубанкарским накнадама, којим су међубанкарске провизије снижене са просечних 1% на 0,2% за трансакције дебитним картицама, и 0,3% за трансакције кредитним картицама.
Из Народне банке сугеришу трговцима да прво од своје банке траже корекцију трговачке накнаде, јер, као што је наведено, уз снижавање међубанкарске провизије које ствара простор да се снизе трговачке накнаде, трговци након примене овог закона имају увид у маргину (приход) банке и тиме имају увид да ли банка има могућност да смањи трговачку накнаду.
Сем тога, трговци могу да траже понуду за услугу прихватања платних картица и од других банака, односно да виде која нуди најповољније услове.
- Таксативно разлагати трошлове на тај начин, доводи до тога да се улази у нечију приватност, конкретно власника, из разлога што би се видела његова зарада, што се тиче других ставки, оне су мање више јавне и углавном су регулисани на нивоу града у ком се налази локал. С тога увек се исказује укупан износ којим су све стварке обухваћене - наводи Драгић.
За разлику од трговаца, НБС је прописала обавезност за банке. Она подразумева да су наше банке (и оне које послују овде) биле у обавези да прилагоде своје системе и пруже корисницима тај сервис.