КОРОНА ЈОШ УВЕК НИЈЕ НАЈЈАЧЕ УДАРИЛА НА ЕКОНОМИЈУ: Права криза чека нас тек 2021. године, шта ће бити највећи проблеми?
И утицај короне на ИТ сектор је веома разнолик.
Другог дана ЦЕО Самита у Београду било је речи о Србији јуче, данас и сутра, а један од сегмената конференције бавио се могућим ритмом развоја и иновација.
- Ми смо још увек у тунелу и мислим да нам излаз из тунела још није јасан. Свакако ћемо претрпети многе промене након ковида. Требало би да седнемо, најуспешнији привредници, академска заједница и држава, и да видимо каква су нам искуства и шта треба да урадимо да нас нешто тако не изненади - оценио је Зоран Дракулић.
ПЕНЗИОНЕРИМА ПО 5.000 ДИНАРА ПОМОЋИ! Ево када ће и како бонус бити исплаћен
МИНИСТАРКА ПРИВРЕДЕ НАЈАВИЛА: Биће помоћи за целокупну привреду, одлучиваћемо по приоритетима
КИНЕЗИ СКИНУЛИ АМЕРИКУ СА ТРОНА: ЕУ је главни трговински партнер са Кином!
Бранко Грегановић је подсетио да су резултати банака још увек нејасни јер су под утицајем мера и мораторијума, тако да се још не види шта се дешава "испод површине".
- Ми смо на неки начин замрзли ситуацију, и то јесте била добра стратешка одлука. Остаје да се види како ће домаћа и међународна тржишта изгледати. Неку реалнију слику ћемо имати тек средином 2021. године, када истекну сви ефекти тренутних мера - наводи.
И утицај короне на ИТ сектор је веома разнолик, а Небојша Ђурђевић је навео да то зависи од сектора у коме послују компаније, па су тако неке забележиле раст, док су друге веома погођене корона кризом.
- Ипак, ту постоји перспектива јер су и у већини традиционалних индустрија схватили да је неопходно применити дигиталне канале, дигиталне технологије... Многе компаније су већ убрзале процес дигитализације. Верујем да ће је још брже завршити након пандемије - наводи он.
Зоран Дракулић сматра да нас очекује један ужасан период од 3 до 6 месеци након нове године, где ћемо се сусрести са проблемом неликвидности привреде, посебно малих и средњих предузећа.
- Фирме које имају неку претходну велику акумулацију могу да се задуже, али ће због неликвидности бити и прилика за куповину неликвидних фирми. Биће јефтино купити неке ствари, посебно у сектору услуга, рецимо хотелијерство. Хотели ће бити јефтини, а требаће Београду још хотела, то може бити добра инвестиција. И грађевинске фирме ће бити у проблему, могуће да ће и оне бити на продају. Ко има пара, тај сада купује, у кризама се праве највећи профити - подсећа Дракулић.
Банке ће у наредном периоду сигурно бити опрезније, али и предузећа, истиче Бранко Грегановић и додаје да ће морати заједно да се фокусирају на новчане токове, на стање новца, на бизнис предузећа.
- Тренутно купујемо време за другу половину следеће године, да спремно дочекамо тај период када ће вероватно и криза мало попустити. Има интереса у привреди, једино се треба вратити на питање ликвидности. Морамо бити спремни и на негативне ефекте, да један део привреде неће моћи да врати своје дугове - наводи он.
Небојша Ђурђевић је још једном истакао недостатке Закона о девизном пословању, који уноси непотребна административна оптерећења за српске компаније, ставља их у неповољну ситуацију у односу на конкуренцију и смањује интересовање инвеститора.
- Проблем је и позитивистички приступ, где у закону постоји листа ствари која је експлицитно дозвољена, а све остало је забрањено. То практично онемогућава иновације у Србији, јер успорава доношење и коришћење нових пословних модела, који се већ користе у свету. Као резултат ми имамо да дигиталне компаније чим налете на овакве праксе којих нема у свету, оне једноставно преместе свој бизнис у Америку, Холандију или Ирску и тамо наставе да раде и плаћају порез. Зато се овај закон често помиње као Берлински зид наше дигиталне економије - навео је Ђурђевић.
Зоран Дракулић мисли да су мере државе за помоћ привреди биле свеобухватне, али да ћемо праву дубину кризе ћемо видети тек у првом кварталу 2021. Он сматра да ће неки сектори, посебно сектор услуга имати велике проблеме и мисли да је то један сектор коме треба помоћи јер је најпогођенији. Ипак, мисли да је простор за нова давања доста лимитиран, док Бранко Грегановић наводи да су НПЛ-ови, на жалост, неизбежни сапутници тренутне ситуације.
- Сигурно ћемо се суочити са порастом ненаплативих кредита - најављује.
Небојша Ђурђевић је истакао да је наш стартап екосистем још у раној фази развоја, и то се види јер још немамо анђела инвеститора и вентуре цапитал фондова. Још увек нема довољно стартап компанија, тако да менаџер фонда нема довољно фирми у које може да инвестира и да буде посвећен нашем тржишту.
- Ту је неопходно да држава уђе са својим политикама, да се убрза развој екосистема. Најпре, да се повећа број стартап компанија давањем пре-сеед грантова од државе. Други део је везан за раст квалитета стартап компанија, акцелератори са јаким међународним менторима. И ту је битно обезбедити кофинансирање. Трећа ствар је да се смањи тај јаз између финансирања које је до сада узело учешће у нашем стартап екосистему, за онолико колико заостајемо у овој фази. Заиста је значајно да је ова Влада то препознала и лепо је видети да постоји системски план у трајању од пет година, да се постигну ова три циља - рекао је Ђурђевић.
Зоран Дракулић није сигуран да ће наредне године бити могуће остварити најављени раст привреде, а Бранко Грегановић је подсетио да ће ковид криза сигурно продужити време консолидације српског банкарског сектора на 5 до 10 година.