Малолетници се кладе криптовалутама на иностраним сајтовима без контроле

Међутим, оно што малолетницима делује као безазлени вид забаве на интернету заправо доноси низ озбиљних проблема. У питању су, најчешће, нелегални приређивачи које није могуће контролисати од стране наше државе. Индустрија игара на срећу једна је од најбоље регулисаних у земљи и од ње се сливају највеће уплате у буџет Републике Србије. Међутим, за разлику од домаћих приређивача игара на срећу који пуне републички буџет на основу пореза који су у обавези да плаћају, инострани сајтови за клађење криптовалутама не подлежу обавези плаћања ових накнада што даље доводи до неконтролисаног одлива новца из земље, односно озбиљног удара на државну касу.

Већина ових online казина послује без лиценце и регулаторног тела па се новац из нелегалних токова, без проблема, преко криптовалута укључује у систем и враћа у легалне токове, чиме се смањују и приходи државе. Законски оквири за крипто валуте нису адекватно дефинисани што електронске трансфере чини подложним злоупотребама. Регулатива Закона о спречавању прања новца и тероризма се не примењује на оне који нису обвезници у Србији па се у овом случају вишеструко повећава ризик од прања новца. Новац у криптовалутама често се користи и за финансирање тероризма са чиме се држава тешко бори.

Даље, један од главних проблема представља то што се малолетници на страним сајтовима могу кладити без икакве контроле, што им је у оквиру домаће индустрије приређивања игара на срећу у потпуности забрањено. Код легалних приређивача у нашој земљи постоје бројна системска упозорења и процедуре рада којима се правовремено реагује на индикаторе да је неко од играча на вебу или ланду потенцијално малолетно лице.

Истраживање организације „Солидарност за децу” из новембра 2023. године, спроведено на узорку од 1.100 испитаника, показало је да је само 0,6 одсто малолетника у Србији имало прилику да учествује у играма на срећу, док се нити један испитаник није лично кладио у објектима приређивача. То само показује да се строга законска регулативе у нашој земљи поштује и доследно спроводи. За online клађење је такође законом прописан и јасно успостављен систем регистрације и верификације играча тако да је практично немогуће да се малолетници укључе у овај вид игара на срећу мимо надзора родитеља. То све говори да су законска регулатива и одговорност легалних приређивача на врло високом нивоу, што нажалост не важи и за клађење крипотовалутама на сајтовима различитих иностраних казина који су доступни играчима са нашег поднебља. Малолетници се притом злоупотребљавају и како би се преко њихових профила на online сајтовима у иностранствима прале паре.

Пракса у Европској унији, али и у неким земљама у окружењу као што је Македонија, јесте да се забрањује и технички онемогућава да се држављани те земље кладе изван њених граница. Предлог приређивача игара на срећу у Србији је да се са територије наше земље системски блокира приступ сајтовима за клађење у иностранству јер би инвестиције у ИТ опрему и блокаду приступа биле знатно мање од улагања у решавање свих поменутих проблема које овај вид нелегалне забаве на иностраним сајтовима доноси.