МИЛИЦА ЈЕ ДИПЛОМИРАЛА ФИНАНСИЈЕ У ЕДИНБУРГУ, ПА СЕ ВРАТИЛА ДА СЕЈЕ У БАЧКОЈ ПАЛАНЦИ: Млада пољопривредница наставља породичну традицију и још ОДЛИЧНО ЗАРАЂУЈЕ
Искуство Милице Ламбете може да послужи као пример другима, неодлучним или незапосленим, у опредељењу будућег занимања, посебно ако имају своју њиву.
Након година проведених на школовању у Великој Британији, Милица Ламбета недавно се вратила у Гајдобру
ЗА ОВАЈ ПОСАО СРБИ МОГУ ДА ЗАРАДЕ И ДО 230.000 ДИНАРА МЕСЕЧНО: Плате су астрономске, а ево који су услови за ово радно место
ИМА ПОСЛА КО ХОЋЕ ДА РАДИ! ПОСТАНИ ТЕСТЕР КОНДОМА! Оглас одушевио цео регион, погледајте да ли испуњавате услове за ово РАДНО МЕСТО ИЗ СНОВА
ОВО МОЖЕ СВАКО! БУКВАЛНО ЗА СЕДАМ ДАНА ПОСТАЛА БОГАТАШИЦА! Смислила начин како да продајом робе преко ТикТока оствари милионску зараду, ЕВО И КАКО (ВИДЕО)
Пољопривреда може да буде добар избор занимања, посебно ако се њоме бави у сопственом газдинству, наставајући послове преузете од родитеља.
Следећи њихово знање и искуство, уз примену савремених достигнућа у пољопривредној производњи, може се постићи одличан принос, квалитетан род и обезбедити пристојна егзистенција.
Милица Ламбет из Гајдобре је завршила основне и мастер студије финансија у Единбургу. После шест година проведених на школовању у Великој Британији, недавно се вратила кући у Гајдобру.
− Стицај околности ме је на то навео. Тата ми је преминуо и решила сам да се вратим и наставим његовим стопама. Био је међу првим ратарима у Србији по постигнутим приносима у пољопривредној производњи − казала је Милица за "Дневник".
Сада њиве обрађује заједно са сестром Јованом, студенкињом Пољопривредног факултета у Бечу, и стрицем Гораном. Пољопрвредно газинство Ламбета има и своју земљорадничку задругу "Агрогај" у Гајдобри.
- Цео живот сам провела на земљи, земљу волим и поштујем, она ме је othranila и ишколовала, а од тате сам највише научила о пољопривреди − рекла је Милица Ламбета.
- Планирам да наставим да идем татиним стопама. На нашем газдинству претежно сејемо соју и кукуруз , али само НС семе, и остварујемо велике приносе. Имамо добру сарадњу са Институтом за ратарство и повртарство у Новом Саду, институтом од националног значаја, и не желимо ништа да мењамо.
Свако ново семе кукуруза и соје породица Ламбета посеје на огледним пољима на својим ораницама, и тако сваке године, да би видели како се одређене сорте понашају у њиховим условима.
− Премда су њиве у Гајдобри прве класе, а село познато по јако водној земљи, од тога, нажалост, немамо корист. Велики проблем нам представља што не можемо да дођемо до воде и оранице се не наводњавају. У Гајдобри има пуно канала, али су зарасли шибљем или затрпани смећем. Држава би морала да их оспособи, али и поправи путеве. Главни пут до њива готово да и не постоји. Имамо углавном нову механизацију, коју уништавамо по лошем путу. Уједно, великим машинама, комбајнима и тракторима, тешко долазимо до наших поседа − казала је млада пољопривредница.
Указала је да би младим ратарима требало изаћи у сусрет приликом издавања државних ораница у закуп.
− Познајем младе људе који би се опробали у пољопривреди, али немају своју земљу. Требало би таквима издавати државне њиве по повољнијим условима. У реду су подстицаји који се могу добити по конкурсним линијама, али подстицаје треба дати и онима који немају земљу, а хоће да је обрађују − закључила је млада пољопривредница Милица Ламбета.
Добром семену не сметају олуја и суша
Пољопривредно газдинство Ламбета имало је прошле године одличне приносе соје и кукуруза, упркос сушној години и суперћелијској олују у јулу. Милица каже да је принос соје био две тоне по хектару, а кукуруза 11 тона.
− Многи ратари су кукали, имали лош род и мале приносе, али наше газдинство је добро прошло, због доброг избора НС сортимента. Ниједна стабљика кукуруза није била повијена ни полегла − истакла је Милица Ламбета.
Извор: Србија Данас/Дневник/З. Делић/М.А.