Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

Најдужа ЖЕТВА у претходних 20 година: Само 40 одсто ПШЕНИЦЕ квалитетно, остало ПРОКЛИЈАЛО!

09.07.2018. 18:34
Пише:
Танјуг
Pšenica
Пшеница / Извор: Профимедиа

Киша је утицала на хектолитар који је у паду и испод дугогодишњег просека за Србију

Због кише која пада данима још није завршена жетва житарица која је почела пре месец дана и до сада је пожњевено тек око 80 одсто површина, саопштавају из удружења Жита Србије.

- Због обилне кише и прекидања жетве више пута, знатно је смањен квалитет наших житарица - рекао је директор Жита Србије Вукосав Саковић.

Он наводи , да је на срећу 40 одсто жетве завршено пре падавина и да се може говорити о томе да ће бар 40 одсто пшенице бити доброг квалитета, као и да ће проценат сточне пшенице бити знатно повећан.

- Жетва је почела веома рано, 9. јуна, комбајни су већ били на њивама и данас месец дана касније ми смо стигли свега до 80 одсто пожњевених површина. Жетву смо почели са одличним резултатима и када су приноси у питању, а посебно када је реч о квалитету - рекао је Саковић.

Kamion u silosu žita
Камион у силосу жита / Извор: Профимедиа/илустрација

Како каже, киша је утицала на хектолитар који је у паду и испод дугогодишњег просека за нашу земљу.

- Следећи проблем се односи на проклијала зрна. Тамо где је пшеница полегла због олује и невремена, града и слично, жито је углавном проклијало, а посебно у областима где су падавине биле изузетно велике. Познато је да проклијала зрна не могу да се користе у људској исхрани, као и да се та пшеница може користити само за производњу сточне хране- објашњава Саковић.

Када је реч о приносима, истиче да је ту ситуација многа боља и да су они ове године близу рекордних.

Рудари биткоина имају РАЗЛОГ ЗА СЛАВЉЕ: Легализоване мењачнице КРИПТОВАЛУТА

Према његовим речима, у Војводини се очекује просечан принос од око шест тона по хектару, пошто су се до сада кретали од пет до 8,4 тоне, а у централној Србији између четири и шест тона.

- Очекује се укупан просек за Србију око пет тона по хектару и то би нам дало око 3,3 милиона тона пшенице. Србији је од тога потребно 1,5 милиона тона, а све остало је намењено извозу. Само треба са оваквим квалитетом и веома великом понудом у свету пронаћи купце - навео је он.

Када је реч о пролећним усевима, каже да је вегетација нешто бржа него уобичајено за наше поднебље и да они за сада изгледају одлично, како сунцокрет, тако и соја и кукуруз.

Да ли знате? Не морате у пензију са 65 година, ево шта каже ЗАКОН

- Уколико временске прилике буду нешто боље, односно ако падавине не буду свакодневне, можемо очекивати рекордан род тих усева, али не само рекордан већ и род који би дошао за 10 до 15 дана раније него што је то уобичајено - каже директор Жита Србије.

Истакао је да је познато да је Србија један од већих извозника кукуруза у свету и да је веома важно да род кукуруза буде добар, а посебно зато што су сетвене површине под кукурузом смањене у корист, пре свега, пшенице и уљане репице, а делимично и сунцокрета.