Наша највећа житница прети да постане аграрна пустиња: Ево шта саветују стручњаци да се такав сценарио спречи

њива / Извор: Профимедиа/илустрација

Немамо довољне количине органског стајника. На стање на њивама негативно утичу суша, град и штеточине.

Пре педесетак година Војводина је имала већину обрадивог земљишта с високим садржајем хумуса (између четири и шест одсто), а сада тако квалитетног земљишта има тек 0,5 одсто обрадивих површина.

Некада су Војводину означавали као "житницу Европе”, али ако се не заустави тренд пада органске материје (хумуса) у земљишту, она може да постане "аграрна пустиња”, упозоравају стручњаци Института за ратарство и повртарство и одељења природних наука Матице српске, који су, поводом Светског дана земљишта, разговарали о различитим аспектима овог проблема на научном скупу "Еколошки значај органске материје у земљишту”.

Пољопривреда донела 3,2 милијарде долара: Српске њиве могу ЈОШ БОЉЕ! Ево у чему смо МАХЕРИ!

Будимка почиње да ради, произвођачи воћа из Пожеге и околине једва чекају старт

ОРГАНСКА ХРАНА СВЕ ТРАЖЕНИЈА: Шанса за зараду, само је не третирати хемијским препаратима

Пре педесетак година, Војводина је имала већину обрадивог земљишта с високим садржајем хумуса (између четири и шест одсто), а сада тако квалитетног земљишта има тек 0,5 одсто обрадивих површина, навела је др Јордана Нинков с Института за ратарство и повртарство. А све испод један одсто сматра се, објашњава, огољеним земљиштем коме су потребне субвенције и друге мере.

Данас на половини ораница у Војводини постоји, према њеним речима, средњи распон садржаја хумуса (три до пет одсто), а друга половина има ниски садржај (један до три одсто).

Војводина / Извор: Профимедиа/илустрација

- Губимо ту органску материју из земљишта, а проблем број један јесте недостатак сточног фонда, то јест немамо потребне количине органског стајника. Осим тога, имамо још неке неадекватне еколошке праксе, као што је спаљивање жетвених остатака, ерозија земљишта и слично - казала је др Нинков.

Негативни утицај имају и климатске промене. Др Владимир Ђурђевић, професор Физичког факултета у Београду, каже да постоји низ таквих негативних утицаја јер се принос смањује због суша и честих проблема с олујама и градом, као и с болестима и штеточинама.

- Како се клима и климатске зоне померају због глобалног загревања, тако с њима долазе и неке нове болести и штеточине које су постале чешће у нашој области, обухватају веће површине, квалитет рода. Посебно је проблематично у воћарству и повртарству зато што, при високим температурама и јаком сунчевом зрачењу, често долази до смањења квалитета плода, који онда не може на тржишту да постигне цену. Кад је 2012. била једна од најјачих суша у нашој земљи, пољопривреда је изгубила скоро две милијарде долара, и то је најконкретнији могући пример како пољопривреда трпи климатске промене - навео је др Ђурђевић.

Стручњаци наводе да се мора радити на повећању сточног фонда, али да постоје и алтернативне технике за боље земљиште: редукована обрада, органска пољопривреда, зеленишно ђубрење, успостављање ветрозаштитних појасева, примена органског материјала из индустрије хране...

- Пољопривредно земљиште је необновљив, додуше, сматра се и неистрошив ресурс. Међутим, у последње време имамо тенденције које говоре у правцу деградирања земљишта - каже доцент Пољопривредног факултета у Новом Саду др Драган Милић, који је и посебни саветник министра пољопривреде.

Његов савет је да се уреде сви прописи, подрже све мере и акције које ће прво зауставити деградирајуће процесе, очувати и коначно унапредити пољопривредну производњу.

Према његовим речима, Министарство пољопривреде ради на изради новог закона о пољопривредном земљишту којим ће ова питања посебно бити уређена, као и на закону о комасацији, којим ће питања укрупњавања и уређивања земљишних територија бити ефикасније решена.

Пензионери у Србији пуни живота: И поред пензије воле да раде додатне послове!