Некад НАЈСИРОМАШНИЈА држава Европе, данас међу најбогатијима - Нећете веровати о којој земљи је реч

Некада једна од најсиромашнијих земаља у Европи, Финска је данас једна од најбољих држава не само у Европи, него и у свету, а у прилог томе говоре и оцене да је најстабилнија, најсигурнија и са најбољим "руководством".  Осим тога, трећа је на листи најбогатијих држава, трећа је и када је борба против корупције у питању, али и социјални статус грађана, а друга најпрогресивнија земља по друштвеним питањима.

Новинар британског Гардијана, Џон Хенли, детаљно је анализирао шта се то толико доброг крије у земљи на северу Европе, која је прошле године, на стогодишњицу своје државности, побрала веома високе оцене.

Како истиче Хенли, банке су најстабилније, домаће компаније су друге по нивоу етичности, грађани верују полицији, а финско правосуђе сматра се најнезависнијем. Трећи су по највећој полној једнакости, а имају и пету најмању неједнакост у богатству, преноси Index.hr.

Деца су им најсигурнија, тинејџери други на свету у читању и трећи у природним наукама, набраја Хенли који је тајну финског успеха одлучио да открије код неколико саговорника. Започео је с Бенгтом Холмстромом, економистом који је 2016. добио Нобелову награду за економију.

"ФИНСКО ЧУДО"

Како наводи Холмстром, о финском чуду може се говорити уколико се људи сете где је Финска била пре 150 година. Он каже да је добро питање - како се то догодило, али и додаје да треба бити опрезан у потрази "формуле за успех".

Одлична прилика за НЕЗАПОСЛЕНЕ: Отвара се нова фабрика у ОВОМ српском граду, ПОСАО за 5.000 радника

На свету нема две исте државе и не мора да значи да би оно што је успело у Финској исто тако успело у некој другој држави. Бивша финска председница Тарја Халонен сматра да живе у хладном, оштром и забаченом подручју те да свака особа мора напорно да ради за себе, али и за своје суседе. Халонен је на челу Финске била између 2000. и 2012. године. Са социолошке стране, ваља подсетити да је Финска била и демократски сиромашна након 600 година под шведском власти и сто година под руском.

ФИНЦИМА СУ СВИ ЈЕДНАКИ

Социолог Рита Јалиноја истиче да су разлике између друштвених класа у Финској биле мале и то давно пре стицања независности. Како каже, чак је и индустријска револуција била скромна и додаје да у Финској није било ни Ротшилда, ни Фордова, а ни династије као што су Валенбергови у Шведској. Финци гледају једни на друге једнако, код њих се не гледа с висине.

Бивши амерички посланик у Хелсинкију Брус Орек истиче да у Финској човек може да хода улицом раме уз раме с најбогатијим човеком у граду, а да о томе нема појма. Њему се живот у финској метрополи толико допао да је остао тамо да живи.

Награђивана списатељица Сирпа Кахконен везу види у друштвеној једнакости из прошлости и истиче да није било ни кметова ни богате аристократије. Наглашава да друштво није било хијерархијски подељено.

БЕСПЛАТНО ОБРАЗОВАЊЕ И РАВНОПРАВНОСТ ПОЛОВА

Још једна предност ове скандинавске земље је и образовни систем, чији темељи су постављени још 1866. године. Управо је образовање кључ финског напретка. Од стицања независности, готово трећина финских државних челника долазила је из редова универзитетских професора.

- Равноправност полова такође је део наше укупне слике јер су жене у Финској своја права схватиле озбиљно, а мушкарци то прихватили - каже бивша председница Халонен и додаје да су се жене већ 1906. кандидовале на изборима и сачињавале готово 10 посто сазива првог парламента, док данас у парламенту седи 42 посто заступница.

Након свог истраживања, Хенли је закључио да чаробну формулу успеха Финске чини више фактора, а то су самопоуздање, сарадња, једнакост, поштовање, образовање и поверење.