ОД БЕОГРАДА ДО БЕЧА ЗА ДВА САТА: Нови возови повезали би целу Европу, а ова линија би ишла кроз Србију 350км/х

Француска железница, воз, перон / Извор: Профимедиа

Ако буде реализован пројекат ултра брзих возова, који је настао на иницијативу угледног Бечког института за међународне економске студије, најсавременија железница повезала би све крајеве Старог континента, а на једној од четири планиране линије нашла би се и Србија.

Новом железничком мрежом, предвиђеном програмом европског опоравка од COVIDA-19, ишло би се брзином између 250 и 350 км/х. Од Београда до Берлина, који су удаљени 1.250 километара, возом би се ишло око 4 сата. Путовање до Беча трајало би око 2 сата, док би се на грчко море, у Солун, стизало за петнаестак минута више.

ГОРИВО У РЕГИОНУ СВЕ СКУПЉЕ, ЛИТАР У СРБИЈИ СЕ "ДРЖИ": Ево када и за колико цене иду горе!

"ТУРИСТА ЈЕ ТОЛИКО МАЛО ДА ИХ СВЕ ЗНАМ НАПАМЕТ" Власник бара у Неос Мармарису о овогодишњој сезони

ПУТЕВИМА БУДУЋНОСТИ СРБИЈЕ: Погледајте како је текао развој путне мреже у нашој земљи у претходних 7 година (ВИДЕО)

ПУТЕВИМА БУДУЋНОСТИ СРБИЈЕ: Погледајте како је текао развој путне мреже у нашој земљи у претходних 7 година (ВИДЕО)

Бечки институт у свом предлогу наводи да би ова мрежа могла буде изграђена током 2020-их, односно у року од једне деценије.

Кроз Србију би ишло укупно 448 км пруге, за чију изградњу је потребно 14,9 милијарди евра. Наша земља нашла би се на линији Берлин-Никозија, на којој су предвиђене две петље (Беч и Софија) и којом би се воз у једном смеру кретао од Немачке, кроз централну Европу – Чешку Републику, Аустрију, Мађарску - затим даље кроз Србију, Румунију, Бугарску, Северну Македонију и Грчку, све до Кипра са којим би постојала морска веза трајектом.

У другом смеру воз би пролазио и кроз Албанију, Црну Гору, Босну и Херцеговину, Хрватску и Словенију, чиме би практично био повезан цео Западни Балкан.

Кроз шест земаља нашег региона које су наведене у плану, требало би да прође укупно 1.564 км пруге, за чију је изградњу потребно око 1,1 билион евра. После Србије, најдужа деоница била би кроз БиХ - 340 км, која је уједно и друга најскупља – 10,06 милијарди евра.

Путања брзог воза / Извор: ФОТО: THE VIENNA ИНСТИТУТЕ ФОР ИНТЕРНАТИОНАЛ ЕЦОНОМИЦ СТУДИЕС / PRINTSCREEN

Нова европска мрежа ултра брзих возова (Ултра-рапид-траин, УРТ) обухватила би четири железничке линије, које би повезале главне градове ЕУ и земаља (потенцијалних) кандидата за чланство у ЕУ са Западног Балкана.

Реч је о следећим релацијама – зелена линија: Даблин-Париз, уз морску везу трајектом између градова Корк и Брест; црвена линија: Лисабон-Хелсинки, уз петљу која обухвата Рурску област у Немачкој; плава линија: Брисел-Валета, од севера до југа Европе; и браон линија: Берлин-Никозија, уз морску везу трајектом између Пиреја и Пафоса, и са петљом која би обухватила Беч и Софију.

Брзи возови, мања загађеност

Просечна брзина била би повећана на 250 до 350 км/х, за разлику од тренутних брзина које се на појединим деоницама крећу знатно испод 200 км/х. То значи да ће путници од Париза до Берлина стизати за четири сата, што би авиосаобраћај практично учинило застарелим и непотребним за већину унутаревропских путовања.

У предлогу се наводи да би тако била смањена и емисија ЦО2, за 4 до 5 процената, а били би увећани и теретни капацитети железнице.

Нова мрежа, са системом дуплих колосека и великих брзина, требало би да буде усклађена са постојећим железничким мрежама, а тамо где је могуће, биће адаптирана већ постојећа инфраструктура.

Укупна инвестиција за 18.250 км пруге у овој мрежи процењена је на 1.100 милијарди евра, односно око 60 милиона евра по километру. Браон линија, између Берлина и Никозије, на којој се налази Србија, била би дуга 5.700 км и коштала би укупно 249 милијарди евра.

СЈАЈНА ВЕСТ ЗА СВЕ КОЈИ НАМЕРАВАЈУ ДА КУПЕ ПРВИ СТАН: Држава повећава неопорезиви део при куповини на 60 квадрата