Одржан округли сто "Велика зелена утакмица и нови извори привредног раста Србије"
Данас је у Београду одржана конференција "Велика зелена утакмица и нови извори привредног раста Србије"
Округли сто организовао је Центар за стратешку анализу. Дарко Обрадовић испред Центра за стратешку анализу је истакао да питање стратешких сировина јесте питање велике зелене утакмице те да је циљ овог округлог стола да окупи експерте у циљу идентификовања кључних питања која се везују за стратешку сировину литијум у Србији. У првом реду учесници су анализирали како ова стратешка сировина утиче на макроекономску перспективу Србије.
КРЕЋЕ ИСПЛАТА: Проверите своје рачуне! Овој групи грађана данас леже новац
ПОДРШКА ДРЖАВЕ ЗА РАЗВОЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ: Паорима јефтинији кредит, ево колика је камата
НЕПРЕДВИДИВЕ КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ ПРЕТЕ СРПСКОМ ВОЋАРСТВУ: Борба за очување усева
Економиста Михаило Гајић испред ЛИБЕК-а истакао је да главна предност пројекта отварање значајног броја нових радних места, мултипликован процесес производње кроз повећање укупног броја запослености и привлачење нових инвестиција. Гајић истиче да стратешке сировине могу да убрзају могућност раста националног дохотка, али треба причати како искористити њихов пун потенцијал.
Није најбоље активирати рудник који ће само извозити сировину, то ће довести до економског напретка, али већи резултаити се постижу кад се цео ланац увеже у друге индустрије. Није суштина само извозити него и прерађивати закључује Гајић.
Стратешке сировине треба искористити да се извуче најбоља могиућа корист од извоза сировине и њених продуката. Треба видети како увезати сировине са важним низводним индусријама, Гајиц напомиње да када причамо о литијуму треба видети како направити еко систем да се прерађују и праве електричне батерије и увезати их са производњом аутомобила.
Филип Митровић e-mobility консултант се на то надовезао рекавиши да се ради о једној револуцији у аутомобилској индустрији која се дешава последњих осам година. Митровић јасно истиче да произвођачи хоце да се трансформишу у пружање услуга мобилности кроз лако, безбедно и поуздано интегрисање производа из батеријских система.
На питање колико дезинформације по питању стратешких сировина представљају облик економске саботаже Марко Матић, из Центра за одговорне медије, наводи да увек када се препозна друштвени конфликт јавља се простор да неко састране уђе и активно се укључи у подривање.
Матић се запитао шта је мотив за протесте против литијума да ли конкуренција, и додао да изгледа да то нису земље ЕУ јер оне не раде такав ударце партнерима, а да се овде вероватно ради о успоравању Србије како у економском смислу тако и у смислу приближавања ЕУ преко стратешких сировина. Марко Матић тврди да када се год дезинформације лако шире највише губи наука и држава.
Професор Илија Животић истиче да стратешку сировину литијум не треба посматрати само кроз берзанску цену, већ као могућност стратешког партнерства са САД и ЕУ, а та партнерства би повећала политичку моћ и отворила нека друга врата. Животић закључује да се снага државе не оцењује по сопственој јачини већ по јачини и напретка друштва коме припадате са тим у вези Србија се може снажније интегрисаности по питању тачака стратешких сировина.
Обрадовић је истакао да су стратешке сировине у свим актима од Америке преко ЕУ до НР Кине сврстане у категорију националне безбедности и да се ни једна држава не одриче своје компаративне предости. Србија има могућност да буде победник у Великој Зеленој утакмици јер поседује највеће количине ретког материјала какав је литијум.
Додао је да се у Европи већ води јака утакмица између Немачке и Финске ко ће први покренути руднике док Србија касни већ 4 године за осталима. Стратешке сировине су прилика да Србија ојача своје партнерство са ЕУ у односу на друге геополитичке играче закључује Обрадовић.
Учесници су се сложили да у погледу еколошких стандарда одрживог рударства одговре треба да пружи струка у оквиру законске процедуре, и ако одговор буде да је такав пројекат изводљив било би недоговорно, штетно и ирационално према развоју земље да пројекат буде одбијен.