ОВАКВУ ГАСНУ КРИЗУ ЈОШ НИСМО ВИДЕЛИ! Светски стручњаци упозоравају: Следи нам МРАЧАН СЦЕНАРИО
Капацитет извоза течног природног гаса (ТПГ) снажно је растао до 2020. године.
Глобалне кризе снабдевања нафтом постојале су 1973-74, 1978-80. и 1990. године и све су биле изазване догађајима на Блиском истоку, али никада није било светске гасне кризе, каже Робин М. Милс, извршни директор компаније Камар Енергија и аутор бестселера "Мит о нафтној кризи".
Он сматра да ће се глобална гасна криза "тек закувати".
НИКЕ У БЕОГРАДУ УДАХНУО НОВИ ВАЗДУХ ПАТИКАМА И ЗАЈЕДНИЦИ
ЕВРОПСКА СИЛА ПРИЗНАЛА! Забрана руског гаса довешће до великих ПОСЛЕДИЦА
- Сада смо усред једне (гасне кризе), при чему нисмо близу почетка њеног краја, већ вероватно близу тачке њеног почетка. Ситуација ће сигурно постати много гора - навео је Милс, преноси у свом билтену Агенција за енергетику Србије (АЕРС).
Како каже, глобалне гасне кризе раније није могло бити, јер је тржиште гаса глобализовано тек у последњој деценији. Цене гаса су у већем делу тог периода у кључним светским потрошачким подручјима биле историјски ниске.
Милс напомиње да су инвестиције пресушиле и да је Холандија одлучила да затвори своје огромно поље Гронинген због земљотреса изазваних фракинг методом вађења гаса, чиме је угашен кључни извор флексибилног снабдевања у Европи.
Три фактора
Такође, капацитет извоза течног природног гаса (ТПГ) снажно је растао до 2020. године, а покретале су га Аустралија, Русија и САД, што је био резултат раније одобрених пројеката.
Три фактора су, како се наводи, преокренула средњорочни тренд опадања цена гаса. Први је била одлука Пекинга из 2017. да као извор грејања домова и индустрије, замени угаљ гасом. Ове године Кина је претекла Јапан као први светски увозник ТПГ-а.
Други фактор је био велика потрошња гаса земаља широм света са изласком из пандемије коронавируса. Цене ТПГ-а су бележиле 2020. године рекордно ниске вредности током карантина због ковида-19, али су се потом поново вратиле на врхунске вредности почетком 2021.
Трећи фактор је руски рат у Украјини, који је већ напрегнуту ситуацију на европском тржишту гаса додатно затегао, наводи Милс. САД и Велика Британија су већ забраниле увоз гаса из Русије.
ЕУ је, подсећа се даље, ставила угаљ под забрану, размотриће и заустављање куповине нафте и покушати да смањи употребу руског гаса за две трећине до краја ове године, а потпуно пре 2030. године.
Док нафта и угаљ могу да се преусмере ка другим купцима, гас се ослања на фиксне цевоводе. Тако се 83 одсто руског гаса извози гасоводима, а од тога 85 одсто је усмерено ка Европи. Планови за слање више гаса у Кину биће дуготрајни, скупи и много мање исплативи.
Складиштење није довољно
Нови руски ТПГ пројекти су, такође, били кључни део очекиване будуће понуде. Они ће сада бити дуго одгађани због недостатка приступа финансијама и технологији и избегавању купаца да купују руске енергенте.
Од почетка рата доток руског гаса у Европу је, како се наводи, заправо повећан. Континент плаћа око 700 милиона долара дневно за руску нафту, 400 милиона долара за гас и 22 милиона долара за угаљ.
Ако Брисел уведе потпуни ембарго на руски гас или уведе порезе, царине или депозитне рачуне како би смањио прилив прихода Русији, Кремљ ће вероватно узвратити, преноси АЕРС.
- Уклањање руског извоза, односно четвртине укупног светског извоза, равно је елиминисању понуде целог блока земаља Перијског залива и Ирака из глобалне продаје гаса - констатује Милс.
Земље складиште доста гаса, али је то за задовољавање сезонских (обично зимских) потреба.
Постројења за извоз ТПГ-а обично раде близу максимума. Северна Америка може да понуди још гаса из шкриљаца, али то не може ићи у извоз без резервних капацитета за претварање гаса у течно стање.
Краткорочно и средњорочно, гасна криза ће бити економски и еколошки деструктивна, што ће довести до оживљавања угља и мазута, јер ће Европа и Азија ући у ценовни рат за ТПГ, закључио је Милс.