ОВЕ ДВЕ ВОЋКЕ су најисплативије за ГАЈЕЊЕ У СРБИЈИ! Месечно се заради 5.000 ЕВРА, а улагања су МИНИМАЛНА!

пијаца / Извор: Профимедиа

У Србији постоји велико интересовање за подизање засада воћа.

- Код неких воћних врста где нисмо очекивали да ће бити интересовање пре 3-4 године, а то је боровница, ово је доказ да, када се уведу савремене технологије које су праћене фертиригацијом, добар сортимент, значи да се може успети – рекао је др Зоран Кесеровић, професор на Пољопривредном факултету.

Према његовим речима, све је више интересовања за ову воћну врсту, која је перспективна у Србији.

ЗАДУЖЕНОСТ КОМПАНИЈА САМО ШТО НЕ ЕКСПЛОДИРА! Сваког тренутка може да дође до НОВЕ ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ, а ГРАЂАНИ су на удару

ЗАДУЖЕНОСТ КОМПАНИЈА САМО ШТО НЕ ЕКСПЛОДИРА! Сваког тренутка може да дође до НОВЕ ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ, а ГРАЂАНИ су на удару

Срби поједу ТРЕЋИНУ ОНОГ ШТО ЗАРАДЕ: Највише новца трошимо на храну, а ево какво је СТАЊЕ КОД ЕВРОПЉАНА

Држава ДАЈЕ БЕСПЛАТНО ОСИГУРАЊЕ УСЕВА: Због чега ратари не користе ту олакшицу?

Он се нада да ће произвођачи боровнице схватити да треба да се удруже, да имају своје хладњаче где ће чувати робу док се не прода.

Према његовим речима, велико је интересовање и за подизање засада ораха. Како сам каже, орах је дефицитаран у Европи, а код нас још увек није довољно урађено на савременој технологији производње ораха, то јест, на интезивирању производње, на густој садњи 7 x 5м, односно, 8 x 4м, и увођењу сорти које имају латералну родност, као што је Чендлер, Педро Фернед и остале сорте.

– Чак и наша сорта Расна је јако добра – истакао је професор Кесеровић.

Такође, велико је интересовање за подизање засада кајсије и јагоде. Међутим, код неких воћних култура постоје евидентни проблеми.

орах / Извор: Профимедиа/илустрација

– Тамо где нисмо нисмо урадили довољно, где постоји, заправо, јаз између произвођача и прерађивача – то је код производње малине и код производње вишње. Да натерамо мале произвођаче и вишње и малине, да они имају своје хладњаче и своје прерађивачке капацитете – указао је он.

Што се тиче шљиве, професор истиче да је велики проблем био са ценом шљиве, да је била изузетно ниска у централној Србији, и то не само за шљиву већ и за вишњу.

– Ја сам рекао произвођачу у централној Србији, да би били конкурентни морају повећати производњу по јединици површине и морају смањити трошкове производње. Ни један већи засада у Војводини није без савремених тресача за механизовану бербу, чак постоје и комбајни, а они доле појединачно не могу то урадити, него се морају удружити и набавити савремене тресаче, који смањују трошкове производње – закључио је професор Кесеровић.

Гајење боровнице у нашој земљи несумњиво постаје све већи тренд. Све је више оних који сматрају да је ова воћка исплатива. Наиме, како наводе из Привредне коморе Србије, боровница има стабилну цену, и са нормалним просечним приносом, месечно по хектару, може да се заради око 5.000 евра.

Орах даје око четири тоне по хектару, а од приноса остаје 45 до 55 одсто језгра, односно око две тоне. Цене су различите и крећу се од 5 до 10 евра, тако да се може зарадити оптимално годишње око 11.000 евра, али треба имати у виду да су годишњи расходи који подразумевају одржавање и убирање плодова само 16 одсто што је повољно у односу на друго воће.

"НЕЋЕ БИТИ ЕНЕРГЕТСКЕ ВЕЛИКЕ АЛБАНИЈЕ" Ђурић одговорио прљавим покушајима Приштине да УКРАДУ СРПСКУ ИМОВИНУ