Ово је посао у коме не бисте имали КОНКУРЕНЦИЈУ: Тежак је, али ПОТРАЖЊА је ВЕЋА ОД ПОНУДЕ!
Посао чија је зарада слатка, али јој је горак укус. Ипак, полако се гаси, јер нема оних који би се радо латили вађања ћумура
Кажу, то је један од најтежих послова на свету. Напоран физички рад, који "части" црном бојом, и руке које ни најбоље мазалице на овом свету не могу да опораве. Удишу црно, издишу црно, и такав је укратко живот ћурумџија.
Мало их је остало у Србији, посао све мање има ко да ради, али се - исплати.
О квалитету нашег ћумура најбоље сведоче чињенице: "плане" све одмах, потражња је већа од понуде, и...други се ките нашим перјем, препродајући га.
ОПТИМИЗАМ НА ВОЛСТРИТУ: Берзански индекси НА МАКСИМУМУ
Робним резервама за откуп понуђено 17.000 тона пшенице!
КРАЈ ПОСЛЕ 15О ГОДИНА РАДА: Затворена једна од најстаријих робних кућа на свету
Драгослав Ј. из Студенице има своју ћумурану. Посао је пао на њега и оца, срећом имају заокружен процес, а поред стругаре, ово им је додатна делатност.
Прича о томе шта значи добар ћумур, али и с којим изазовима се боре сви који се баве овим послом.
Да би био квалитетан ћумур мора да буде добро, тврдо дрво. Буква, храст, граб...Процес је следећи:
- Спреме се дрва, кратице иду на клоцну, али углавном од отпадног дрвета, јер све што је лепше иде у трупце или метарска дрва, а гране и шупље дебло иде у ћумур, тако је рентабилније а и штета је и глупо пећи ћумур од доброг дрвета - каже Драгослав.
Њему су, за цео циклус потребне две тракторске приколице. По једно, вади око 90 џакова у које може да стане око 16, 17 килограма ћумура.
У току процеса дрва се додају на 12 сати, док гори ћумурана. У дну ћумуране постоје вентили на којима избија жар, па се затвара редом. Обично, процес траје десетак дана, па се иде на хлађање, два дана тако стоји, пусти се да се стиша и тиме је готово.
Дакле, обавезе око самог горења је "храњење" ћумуране два пута дневно, а остатак дана можете да будете слободни. Њему то значи, јер има стругару и бави се резањем грађе, производњом палета...
Ћумур, иако додатна делатност, изискује му додатан напор.
- То је прашина на све стране, свакако један од најтежих послова. Сав си црн, када вадиш ћумур, после два дана дишеш црно. Међутим, није лоша зарада, посебно што је за једну прикулицу потребан један дан да се спреми.
За пласман не брине, проблема нема, и за сада углавном продаје на домаћем тржишту.
- Проблеме бих више повезао са мањком људи на селу. Морате бити опремљени механизацијом, и радно способни, а на селу су старији остали углавном, који то не могу да раде.
Хтео би и да прошири производњу, али истиче да је теже од смаог посла наћи радну снагу.
- Немате кога да нађете да вам помогне. Није проблем платити дневницу, него немате коме.
Конкуренције нема, додаје, јер све што се овде произведе ћумура се и прода.
- Нема довољно у производњи колика је потражња. Нема ни конкуренције ни зависти, а купаца има.
Међутим, нешто друго квари слику, а то је препродавање. Тако, често ћумур из Србије заврши по страним маркетима, са етикетом неког другог произвођача, из неке друге државе. Драгослав каже да се против тога не може. Тржиште је то, додаје, и неко увек нађе рачуницу.
- Продајем ћумур по једној цени, препродавци имају своју. То је трговина. Купују људи мој ћумур, који упакујем у ове џакове, и онда га препакују у мање, од три клограма, наравно, он онда иде по већој цени, јер наоричито у градовима, нико неће да купи велики џак за један роштиљ - каже Драгослав.
Новом саобраћајницом брже до Клиничког центра Србије!
НЕОЧЕКИВАНО ПРЕКИДА КАРИЈЕРУ И ПОКРЕЋЕ БИЗНИС Познати глумац се повлачи из глуме, почиње да се бави пчеларством!
ПОКАЗАТЕЉИ УСПЕШНЕ ВЕЗЕ СРБИЈЕ И ФРАНЦУСКЕ Са Макроном стижу и привредници, стручњаци не сумњају у позитиван исход
Сведочио је и причама да фирме из Хрватске купују ћумур из Србије и БиХ и препакован шаљу у ЕУ, као њихов производ.
- Није зачуђујуће. Знам да иде шлеперима тамо, добију декларацију и иде у ЕУ као производ Хрватске. Вероватно због папирологије. С друге стране, ми не можемо директно да увозимо с нашег тржишта у ЕУ, а немам ни количину да бих је слао - каже Драгослав.
Сви заједно, могу месечно један шлепер да скупе, каже, што је тек од 1.500 џакова, а то је превелика количина за коју нема ни шуме, на крају крајева.
ЧУДЕСНА ВОДА Знате ли зашто је море слано? (ВИДЕО)