Ово је ПРАВИ разлог због којег Хрвати МАСОВНО долазе у Србију!
Војвођанско село Богојево, недалеко од граничног прелаза код Ердута, последњих година је постало права шопинг мека за Хрвате у потрази за јефтинијим цигаретама, лековима, животним намирницама, као и хигијенским потрепштинама.
Како и не би када је, како пишу медији, скоро све готово упола јефтиније него у Хрватској.
Зато не чуди што се на граничном прелазу Богојево-Ердут чак и радним даном чека у редовима, а пред највећим супермаркетом у селу највише се могу видети аутомобили вуковарских, осјечких и беломанастирских регистрација. С друге стране, роба је иста као она на полицама хрватских трговачких центара.
КОМШИЈЕ ГРАДЕ НУКЛЕАРКУ: И Србија жели удео у пројекту?
ПООШТРЕНЕ МЕРЕ ДАВАЊА АЗИЛА: Од данас рад у Немачкој само под ОВИМ УСЛОВИМА
НОВИ ЗАКОН ЕУ: Од јула електрична возила морају да буду БУЧНИЈА
Цигарете су јефтиније и 80 куна по боксу (нешто више од 10 евра), али пошто је преко границе дозвољено пренети само један по особи велики број Славонаца прави друштво пушачима и преноси додатне количине.
Јефтиније су и тестенине, сокови, замрзнуто поврће, пиринач, џемови, као и слаткиши, поготово они хрватских брендова
Пензионери, пак, границу прелазе како би купили таблете против болова, витамине, креме, али и лекове на рецепт за које је доплата у Хрватској већа од пуне цене у Србији.
Популарна су и разна помагала, те топломери са живом који су у целој ЕУ забрањени.
Трамп прети Мексику: Ако не дође до договора, таксе на мексички увоз!
Корисници кредита у швајцарцима тек почињу битку за њихову конверзију
Не желимо да се у потпуности удаљимо од САД: Трамп је мој ПРИЈАТЕЉ!
Уз то, многи у Богојево одлазе и на ручак, који је такође јефтинији него у Хрватској. Велики број Осјечана чак организује прославе у Богојеву или оближњем Апатину, будући да се тамо могу наћи рибљи специјалитети по много нижим ценама. Реч је, наравно, о свеже уловљеним рибама из Дунава који тече одмах поред ресторана.
Како пишу медији, Хрвати у иностранству остављају и по више стотина милиона куна.
Ипак, колико се тачно годишње потроши у пограничним местима Србије и БиХ тешко је проценити, а податке о томе немају ни Министарство финансија, Хрватска господарска комора, Завод за статистику, као ни Пореска управа Србије.