Пад вредности или "новац" будућности: Каква је будућност криптовалута?
Око битцоина и сличних криптовалута је већ било толико скандала и толико је људи изгубило "прави" новац да је чудо што још уопште имају неку вредност. Али је имају - и то је једина поука.
У неко време су и најконзервативнији немачки банкари озбиљно размишљали о ширењу понуде и на битцоине, ethereume и како се све не зову криптовалуте, али након толико скандала више нису сигурни.
Атрактивна понуда БРЗИХ кеш кредита у Addiko банци
НЕ КУПУЈТЕ НАПАМЕТ, ЕВО ГДЕ МОЖЕТЕ ПЛАТИТИ МАЊЕ: Разлика у цени свињског меса чак и до 200 динара по килограму
Они, наравно, желе привући и младе у своје новчарске куће, па Стефен Стеудел из Удруге немачких задружних банака (Волкс- и Raiffeisenbanken) за немачку телевизијску постају АРД каже - Како не бисмо изгубили тај део тржишта, и ми желимо понудити решења муштеријама које желе уложити новац у овај високо ризичан облик спекулације -
Thomas Рикер из Удружења немачких штедионица најпре истиче да "углед нашег имена не желимо препустити криптовалутама" али додаје да штедионице и банке желе омогућити својим корисницима отварање рачуна и у криптовалути – под условом да им је позната ризичност.
И Стеудел би муштеријама најпре саветовао улагање неког мањег износа како би искусили што криптовалута уопше јесте, те да је то далеко од некаквог чаробног средства за брзу и лаку велику зараду.
Доиста има "битцоин милионера", али далеко више има банкрота читавих "берзи" криптовалутом, пљачки лаковерних и судских тужби.
Тренутно се у немачким медијима може пратити суђење одговорнима мењачког портала ОнеЦоин у Мунстеру којем је неких 60.000 особа поверило свој новац верујући да су тиме постали власници криптовалуте по свом избору.
Али нису, него је њихов новац нестао баш као и одговорне особе тог портала – суђење се одвија у њиховој одсутности.
У доба највеће популарности битцоина пре две године је и власник Тесле Елон Маск одлучио на велика врата – с милијарду и по долара - ући у бизнис с "новцем будућности", а и електрична возила те фабрике су се могла купити криптовалутама.
За битцоин или неку другу криптовалуту се могло попити кафу и јести у ресторану, куповати и трговати – док и Муск није веома брзо схватио да то ипак не може проћи.
Поготово код хронично дугог чекања испоруке аутомобила "Тесла" нико није могао знати, колико ће та криптовалута доиста вредити кад се возило испоручује.
Таква продаја је обустављена након само пар седмица, а Маск је без много буке напустио та улагања – у пословним књигама Тесле је још само 184 милијона долара у битцоинима, остало је продато.
Може се рећи како они који су од почетка били неповерљиви према тим валутама јесу – и нису били у праву.
Неоспорно битцоин и сличан новац имају и големе предности над "обичним" новцем: они нису везани за неку државу тако да се њима лако плаћа и тргује и у најзабитнијим деловима наше планете – ако имају приступ интернетској мрежи.
Читаве државе су одлучиле своје националне валуте стабилизовати везујући их уз криптовалуту.
Но, како се брзо показало, та предност је и кобни недостатак: битцоин је постао омиљена валута криминалаца, уцене се наплаћују у криптовалути, њоме се може купити баш све, од оружја и наркотика па до најгорих садржаја који ће се наћи на интернету.
А полиција је ту по правилу немоћна.
Неко време се чинило како је једини сигуран начин зараде на битцоину држати "рудник", рачунарски центар где се непрестано штампају акредитације сваког појединог битцоина који је у оптицају.
Али ни то више није тако: уграђени алгоритам тражи само најбрже рачунаре, а сви остали остају седети на читавој фарми рачунара које гутају струју и загравају климу.
Један од највећих заговорника криптовалута, професор на Франкфуртској школи финанција и менаџмента Филип Сандер, тврди како се битцоин може упоредити са златом.
У начелу је то тачно: његова је највећа вредност ограничена количина и чињеница да га људи желе имати.
Битцоин је од почетка и замишљен да постоји само ограничен број његових "новчаница" и сама по себи је његова вредност – нула, што га битно разликује од "службеног" новца неке државе иза којег стоји БДП те земље.
Све се ту своди на жељу за његовим поседом па је онда и његова вредност час таква, час онаква.
Је ли криптовалута онда уопше новац? Александер Хагелукен, немачки новинар који прати привреду, у својој књизи о криптовалути констатује да заправо – није.
Не само да, слично као код шкољки као платежном средству урођеника на неким острвима Пацифика, многи уопше не виде у њему неку вредност, него је већ и због толике осцилације вредности немогуће у криптовалути стварати и акумулирати капитал.
Али ту онда остаје једна – и то најважнија загонетка: да, тачно је да је дуго требало да битцоину уопће почне озбиљније расти мењачки курс и лако се можемо сложити да, барем у догледно време, неће опет постићи цену од преко 65 хиљада долара за један битцоин колико је вредео у децембру 2021.
Али за њега се и данас мора платити нешто преко 25 хиљада долара – и то "правог" новца.
Јер заправо, криптовалута је сажетак велике тајне света новца и привреде уопше: "цена" и "вредност" нису синоними и не значе исто.
Утолико критичари имају право и јасно је шта је "вредност" криптовалуте.
Али шта ће бити његова "цена" у будућности – то је немогуће рећи.