ЗНАТЕ ЛИ КО СУ ПИНТЕРИ? Занат се преноси са колена на колено у Србији, производи тражени широм света
Породични посао започео је деда Крана пре 70 година
Српска шљивовица, француски коњак и аустралијско вино можда имају нешто заједничко - бурад произведену у Модрици код Крушевца. То село испод Јастрепца чувено је по пинтерима, бурад се прави у више од 20 занатских радионица и извози широм света.
"КОРОНА ТАКСА" ЗА НОКТЕ: Београдске маникирке почеле да наплаћују и отказивање термина
ИМЕ НА БИЛБОРД АКО ПАРКИРАТЕ НА МЕСТО ЗА ИНВАЛИДЕ? Једна земља региона нашла решење за оне који крше правила
ПОТПУНА ДИГИТАЛИЗАЦИЈА 2022. ГОДИНЕ! Од првог 1. јануара примена електронских фактура!
Под истим кровом четири генерације, деветочлано домаћинство Цветковића. Сви живе искључиво од бачварско-качарског заната. Никола и Александар су међу најмлађим пинтерима у Србији.
- Посао има доста велику перспективу, али млади људи се не одлучују за њега, јер је физички мало тежак, пуно је машинских операција које се не уче лако и брзо - каже Никола Цветковић.
- Храст, најбољи је храст китњак. Њега набављамо са Јастрепца, пошто нам је ту доступан, близу је нашег села", додаје Александар.
Цветковићи месечно направе око 70 буради, запремине од пет до 600 литара. Раније су своје производе продавали по републикама некадашње Југославије, а последњих седам година извозе широм света.
- Кренуло је, отворило се тржиште на запад, чак и тај исток и Русија иде, иде и Аустралија - истиче Душан Цветковић.
Бурад из Модрице тражена су и на пробирљивом француском тржишту. Свако треће буре из ове занатске радионице се извезе, од чега је годишња зарада око 100.000 евра. Породични посао започео је деда Крана пре 70 година.
- На ватру се исто свијало и пре и сад. Е сад, машина је убрзала производњу. Дељало се пре ручно. Правиш буре за три дана, а сад за дан - објашњава Хранислав Крана Цветковић.
Од производње буради у Модрици живи и породица Лазаревић, чији су производи постали бренд широм Европе.
- Из шуме купимо трупац, то изрежемо, осушимо, мора да одлежи на киши, сунцу, на снегу, да се осуши бар две године - наглашава Драгиша Лазаревић.
- То је традиција, већ можда 500 година - закључује Милован Лазаревић.
За пинтере не постоји школа, то је занат који се учи од мајстора и вековима преноси са колена на колено у Модрици.