Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ПЛАТЕ СРПСКЕ, РАЧУНИ АУСТРИЈСКИ: Како су Поште Србије наговарале своје раднике да пребаце плате у страну банку

07.08.2017. 14:49
Пише:
Србија Danas/Embargo.rs
Pošta Srbije
Пошта Србије / Извор: Фото: СД/Илустрација

Поштанска штедионица оштећена за више од 14.000 радничких зарада

Док се Србија труди да привуче што више страних инвеститора и на тај начин се унесе што више новца у државну касу, директорка „Поште Србије“ Мира Петровић је искористила своју функцију да би утицала на раднике поште да пребаце текуће рачуне и примају зараде преко Addiko банке.

Поклонима мамили раднике

Наиме, њен кабинет је на Интернет сајт предузећа поставио понуду Addiko банке упућену свим запосленима у овом јавном предузећу, нудећи им различите бесплатне услуге, међу којима је поклон од 2.500 динара, само под једним условом: да своје плате пребаце са рачуна Пошта Србије на рачуне у Addiko банци!

То значи да више од 14.000 рачуна, колико има запослених у Поштама Србије, би било угашено у државној институцији, а отворено у једној страној банци, где би се сливала огромна сума новца.

Како се муљало док је на власти у Београду био ДС?! Мућке у јавним набавкама вредним 11,5 милиона евра

АФЕРА ПОДЗЕМНИ КОНТЕЈНЕРИ: Потрошено 6 милиона евра, а директор отишао у Америку?!

pošta srbije
пошта србије / Извор: Профимедиа

Поштанска штедионица директно оштећена

С обзиром на чињеницу да се оваквим поступком директно штети националном интересу, није јасно чијем се интересу водила Мира Петровић и њени сарадници, када су препустили монопол на зараде својих запослених аустријској банци, а Поште Србије, на чијем је Петровићева челу, су један од оснивача банке Поштанске штедионице, па је у интересу фирме да њени запослени преко ове државне банке и примају своје зараде.

Банкарски систем је такав да, преко текућих рачина, осим што примају зараде, радници могу да добију чекове, кредитне картице, дозвољене минусе, све оне услуге које се наплаћују и од чијих провизија банке и живе, а Поштанска штедионица је ускраћена за то у корист Addiko банке.

-Па, како мислимо да живимо у нормалној и богатој Србији, кад њени директори раде овакве ствари – коментари су скоро у глас неколико наших економских аналитичара!

U banci
У банци / Извор: Профимедиа/илустрација

У разговору за Ембарго нису крили своје изненађење и неверицу:

-Ако су и бар мало, не патриотски, него здраво-разумско економски настројени, они неће зараде својих радника, а у овом случају је њих више од 14.000, прослеђивати странцима у сопственој земљи! Тиме остављају на цедилу банку коју су сами основали!? Нечувено! Из авиона се види да овде нису чиста посла и да ће се неко из руководства Поште лепо окористити од овог посла. То је буквални пример како се пословање једне државне фирме предаје у руке странаца, а тиме и држава. А, на крају сваке пословне године, у централну банчину касу у Аустрији,  из Србије се „возе профити“. Докле ћемо више да будемо наивни и да за шаку долара упропаштавамо државу, а  народ у њој осиромашујемо и доводимо на ивицу егзистенције? Док се председник Србије бори да земљу врати у колосек економски стабилних и јаких држава, његови најближи сарадници, министри, директори, све то растачу и на тацни предају финансије. И све због личних и само личних интереса!- наводе саговорници Ембарга.

КАКО ЈЕ ДС НАМЕШТАЛА ТЕНДЕРЕ: Измисле услов да искључе конкуренцију, а посао оде "ортачким" фирмама

Подсетимо, овакав начин пословања постоји од 2000. године и владавине Демократске странке, када је Г17 на челу са Млађаном Динкићем и другима, угасио четири највеће српске банке, да би на њихово место биле доведене стране банке сумњивог порекла, капитала и власништва. Једна од институција које су угашене је и Служба државног књиговодства, СДК, преко које је држава контролисала комплетни платни промет у земљи.