ПОЈЕФТИЊЕЊЕ ЦЕНА ЈЕ САМО ПИТАЊЕ ВРЕМЕНА! За сада квадрат у Србији скаче у небеса, када очекујемо приземљење?
Док се у овој улици у Нишу квадрат почетком године плаћао 924 евра, он се сада плаћа 1.443 евра
Како смо малтене сви увелико упознати, цене на тржишту некретнина у Србији, али и у свету, комотно могу да се прате из месеца у месец. Према последњим доступним подацима са сајта nekretnine.rs, убедљиво највећи раст вредности квадрата је забележен у Нишу, у Булевару Немањића, који је и упркос расту од 41,14 одсто у првих 6 месеци ове године, растао додатних 11 одсто у јулу.
КАО НИСУ ТУ, А ТУ СУ И КОНТРОЛИШУ: Ко су тајни купци и како раде - запослени по продавницама не знају да их проверавају
ПРЕКО СРБИЈЕ 3,5 МИЛИЈАРДИ КУБНИХ МЕТАРА ГАСА: Наша земља важна спона у историјском договору Мађарске и Русије
ЗБОГ КОРОНЕ СА ЗЕЛЕНЕ ЛИСТЕ ЕУ СКИНУТО ПОЛА БАЛКАНА: Да ли српски грађани и даље могу слободно да путују Европом?
Док се у овој улици у Нишу квадрат почетком године плаћао 924 евра, он се сада плаћа 1.443 евра. Са друге стране, најскупљи квадрат од 2.589 евра у просеку забележен је у центру Београда.
За сада, према подацима које је недавно објавио Републички завод за статистику, као и онима обелодањенима од стране НБС у Извештају о инфлацији за август 2021. године, цене и активност на тржишту расту.
Самим тим питање тренутка неминовног појефтињења цена квадрата се поставља само. Конкретан одговор нема нико, ни дугогодишњи учесници на тржишту ни стручњаци, али постоји неколико фактора који би могли да преусмере трендове на тржишту некретнина.
Са друге стране у прилог тези да се заустављање тренда раста тржишта некретнина не назире иде у прилог и подаци из августовског извештаја о инфлацији НБС. Они, наиме, наглашавају да је сектор грађевинарства брже растао од остатка економије од 2014. године, чему сведоче подаци о удвострученој бруто додатој вредности, уз просечан годишњи раст виши од 10 одсто.
Удео грађевинарства у БДП-у је за разлику од 2013. када је износи 3 одсто, 2020. износио око 5,7 одсто. Овом расту је према мишљењу стручњака из НБС, највише допринело повећање капиталних расхода државе, која су била 3,5 пута већа прошле године него 2013. године, али и знатно побољшање пословног амбијента.
- Захваљујући очуваној и ојачаној финансијској стабилности, инветициони кредити су такође постали знатан извор финансирања приватних инвестиција. Свакако, велики допринос потекао је од реформе законодавства у области грађевинарства, која је, између осталог, поједноставила и убрзала процедуре за издавање грађевинских дозвола, стоји у извештају НБС.
У јуну месецу ове године издата је 2.421 грађевинска дозвола што представља повећање од 32,2 одсто у односу на исти период претходне године, стоји у саопштењу Републичког завода за статистику.
Од тог броја 81,7 одсто се односи на зграде, а 19,3 одсто на остале грађевине. Чак 74 одсто дозвола је издато за стамбене објекте.
Предвиђена вредност радова новоградње у јуну 2021. године износи 85,2 одсто од укупно предвиђене вредности радова. Посматрано према областима, највећа грађевинска активност се очекује у Сремској области, 38,1 одсто вредности новоградње, затим Јужнобанатска област (15,9 одсто) Јужнобачка област (10,6 одсто), Београдска област (9,6 одсто) и Расинска област (6,6 одсто) док се учешћа осталих области крећу од 0,1 до 4,2 одсто, стоји у саопштењу.
Цене некретнина у развијеним државама сада су 10 одсто веће од вишегодишњег просека, што будуће купце станова ставља у веома неповољан положај, пише Пословни дневник.
У првом кварталу ове године у 40 држава ОЕЦД-а просечан годишњи раст цена некретнина износио је 9,4 одсто, што је најснажнији раст у последње три деценије, а настављен је и у наредном тромесечју.
Аналитичари кажу да су узрок овог оштрог раста ниске каматне стопе, штедња акумулирана у посљедњих годину дана и потреба за стамбеним простором услед ширења рада од куће.
Према мишљењу домаћих стручњака, мала је вероватноћа да ће на домаћем тржишту доћи до појефтињења некретнина у скорије време. Пресудан фактор је, према њима, изједначење понуде и потражње.
Како каже Горан Родић из Грађевинске коморе Србије, тек када понуда буде већа од тражње у већим градовима, можемо да очекујемо пад цена на тржишту.
- Такође, оног тренутка када грађани престану да купују станове за кеш, када престане та линија финансирања можемо да очекујемо да ће цене пасти, каже Родић.
Потпредседник Стручног савета Кластера некретнине, мр. Милић Ђоковић, истиче да ће цене некретнина кренути у супротном смеру, само у случају неке веће кризе или да се нагло покрене пројекат капиталне градње, тј. да се одједном изгради огроман број станова.
- Тешко да може да се деси у неком догледном времену. Нама су ресурси ограничени, на располагању имамо ограничену површину земљишта за изградњу стамбених објеката, што значи да можемо да направимо само одређен број квадрата - наставља Ђоковић, и закључује да ће домаће тржиште јако тешко одговорити на огромну потражњу.