Пољопривреда донела 3,2 милијарде долара: Српске њиве могу ЈОШ БОЉЕ! Ево у чему смо МАХЕРИ!

Високе позиције Србије у свету и Европи по процентуалном расту извоза, где пољопривреда има велики утицај, указују на добар пут наше привреде. Само су пољопривреда и прехрамбена индустрија у 2016. години остварили извоз у вредности од 3,2 милијарде долара. Проценат извоза расте, али поједини стручњаци сматрају да је то далеко од могућности српских њива.

Српска храна осваја светско тржиште: Домаћи производи на сајму у Амстердаму

Према званичним подацима, аграрни сектор у укупном робном извозу, учествовао је са нешто више од 21 одсто, а највише продајемо кукуруз, цигарете, малине, пшеницу и јабуке.

- Вредност извоза кукуруза прошле године била је 314 милиона евра, цигарета 250 милиона евра, малина 223, пшенице 120, јабука 113, шећера 112, јестивог сунцокретовог уља 56 и сојиног сировог уља 46 милиона евра. Наша производња задовољава потребе домаћег тржишта, а сав вишак се извози. У томе доминирају житарице. Прошле године извезли смо више од два милиона тона кукуруза и близу милион тона пшенице. Значајни смо и извозници брашна. Покривамо сва регионална тржишта, БиХ, Албанију, Црну Гору и Македонију - објашњава руководилац групе за ратарство у Министарству пољопривреде Милан Ћупрић.

Главни спољнотрговински партнер Србије је Европска унија, са више од 50 одсто. Само смо у 2016. години на тржиште ЕУ извезли производа у вредности од 1,4 милијарде долара, док је увоз био 846 милиона долара. Извоз у земље ЦЕФТА био је око 1,2 милијарде долара.

- Суфицит у извозу пољопривредних производа достигао је 1,8 милијарди евра, и тиме је смањен укупан дефицит на нешто више од четири милијарде евра. У стварању суфицита пољопривреде највише је допринео управо извоз кукуруза, а затим и пшенице, а и сунцокрета и соје, и јестивог уља од соје и сунцокрета - објашњава  директор Удружења "Жита Србије" Вукосав Саковић.

Објављена је листа најјефтинијих држава за живот на свету: Ово је место које је заузела Србија!

Како објашњава Саковић, често се поставља питање зашто извозимо кукуруз и пшеницу, а не прерађевине, а заборавља се да на листи извоза имамо најмање 15 прерађевина од ових житарица.

- САД, на пример, извози 45 милиона тона кукуруза и нико не поставља питање зашто се извози толико непрерађеног кукуруза, а чују се и гласне замерке, због нашег "удела" од три милиона тона у извозу - категоричан је Саковић.

Зарада тешко до ратара

Ратар из Каћа Војислав Малешев и један од већих произвођача житарица и уљарица, напомиње како добри извозни резултати јако ретко "стижу до џепова пољопривредника".

Дачић у Новом Саду: Пољопривреда највећи потенцијал развоја Србије

- Највећи део проифита од извоза годинама уназад иде у џепове извозника. Чује се да је зарада од извоза мала, око пет евра по тони, али и поред тога имамо, кажу, око 200 извозника пољопривредних производа. Да нема зараде, сигурно би их било мање - јасан је Саковић. 

Проблем је и то што тржиште пољопривредних производа не "ради" као уобичајено тржиште, односно, имамо исту цену пшенице и кукуруза у целој земљи. Да тржиште живи, сигурно би негде цена била виша, или нижа...