СРБИН РИЗИКОВАО И ЗАСАДИО ЕГЗОТИЧНУ И СКУПУ БИЉКУ: Сада ЗАРАЂУЈЕ БОГАТСВО и шири производњу
Ко би рекао да ће у Трстенику постојати поља пистаћа.
Ризиковао је, али му се исплатило. Дејан Јаковљевић из околине Трстеника се последњих година све више опредељује за узгајање неких егзотичнијих биљака, а на његовом газдинству већ осам година расту пистаћи. На почетку је све то било експериментално, тражиле су се врсте које боље успевају код нас, затим и одговарајућа подлога, да би данас Дејан производио и до три и по хиљаде садница пистаћа.
ХРВАТЕ ПАПРЕНО КОШТА УВОЂЕЊЕ ЕВРА Цене свега отишле у небо: Овде је скупље него у Аустрији
СТАН НА МОРУ ЗА МНОГО МАЊЕ НОВЦА НЕГО ШТО СТЕ МИСЛИЛИ: У Црној Гори квадрат испод 2.000 евра у овом граду
– Јако је тешко било да се нађу репро материјали, подлоге, семена, нарочито што увоз није био дозвољен а пистаћ до ове године није био чак ни на сортној листи у Србији, није био препознатљив као биљна култура, тек је ове године уврштена у биљну културу код нас и надамо се да ће касније, у наредним годинама постојати и неке субвенције. Сам засад, воћњак, уопште није тежак за одражавање зато што немају нешто пуно болести, од болести имају само алтернаију, пламењачу и пепелницу рецимо уопште немају, тако да имају само ту црну пегавост, која се јавља у кишним годинама преко лета у другој половини и превентивно се штити у јуну. Инсекти их не нападају због тога што имају јаку арому, имају неки мирис између бора и цитруса, тако да одбијају све инсекте, чак и дивљач – каже Дејан Јаковљевић- произвођач садница, село Селиште, општина Трстеник.
Саднице које се узимају су у размери 10 према један за женске у односу на мушке, саде се углавном у растојању од четири до пет и по метара, а препоручује се сорта керман која је и до 80% заступљена у свету, преносе агенције.
– Углавном су то неки ентузијасти који хоће да саде пар комада, 10 до 15 садница и људи који су већ воћари и који имају неку производњу лешника и ораха тако да се често они одлучују за садњу пистаћа и проширују своју производњу. Ипак људи су код нас још увек опрезни, па за почетак саде неке мање површине и тај који се одлучи да сади неће да сади одмах два, три хектара него проба 10 или 15 ари па онда чека наредну годину да види како ће то да успе…Углавном се људи плаше тога да ли ће пистаћ да презими код нас јер мисле да пистаћи измрзавају, међутим они у Ирану због тога и расту јер издржавају велике температурне амплитуде, од минус тридесет до плус педесет степени – додаје Јаковљевић.
Поред пистаћа, у Дејановом асортиману налазе се многе егзотичне биљке из различитих крајева света.
– Имамо од тих садница егзотичне формате попут јапанске јабуке, јапанске крушке, мини брескве која има црвене листове. Ту су и саднице лаванде, смиља, ружа стаблашица, затим су ту кинеске урме, цитруси, лимунови, фортунеле, буквално имамо 500 врста различитих садница. На пример имамо и папају, па маракују и то је стварно реткост и ја не знам да ли неко уопште још негде има и производи саднице маракује и видео сам да је то нешто што људи траже – напомиње овај произвођач.
Иако су пистаћи скромно ушли на наше тржиште, њихова цена се креће између 15 до 20 евра у зависности од класе, а када су егзотичне биљке у питању потражња за њима расте.