ПОЧИЊЕ ПРАВИ "ЛОВ" НА НЕЛЕГАЛНЕ БОГАТАШЕ: Од данас провера и казне ако не докажете откуд вам стан или кола
Почиње примена дуго најављиваног, а још дуже очекиваног Закона о утврђивању порекла имовине и посебном порезу.
Грађани Србије чији животни стил одудара од њихових званичних примања од данас би требало да стрепе од порезника.
"ПОРЕСКИ АЛАРМ" ПОЧЕО ДА РАДИ: Ако нисте добили фискални рачун, сада то пријавите једним кликом
СТИЖЕ ПОРЕЗ СА СВИХ СТРАНА: Ускоро на мети и тренутно најпопуларнији посао, цех ће плаћати и Јутјубери?
СВЕ ВИШЕ ЛАЖНОГ МЕДА У СРБИЈИ: Искусни професор Стаменковић открио ВЕЛИКУ ТАЈНУ, како да препознамо природни производ?
Почиње примена дуго најављиваног, а још дуже очекиваног Закона о утврђивању порекла имовине и посебном порезу. Богатство, које значајно премашује примања његових власника, биће опорезовано стопом од 75 одсто. Уколико постоји сумња да је прибављено на незаконит начин - њиме ће се позабавити тужилаштво и полиција.
Унакрсну контролу примања и имовине води посебна јединица Пореске управе. Тим ће бројати 60 чланова, а 20 искусних пореских инспектора су већ на обуци. Директор Пореске управе ће доносити годишње смернице о томе ко ће бити контролисан. Порезницима ће се палити аларм кад наиђу на грађане чији је посед, покретни и непокретни, током три узастопне године за најмање 150.000 евра престигао евидентирану зараду.
- Ако код неког постоји дисбаланс у начину живота и његових прихода Пореска управа ће ту особу позвати на разговор и тражити да јој се доставе писани докази о пореклу имовине. Имовина за коју се установи да нема доказа о пореклу опорезиваће се са 75 одсто. Закон ће се односити једнако на све грађане, а на удару ће се наћи они за које порески органи посумњају или утврде да за највише три узастопне календарске године имају разлику изнад 150.000 евра између увећања имовине и пријављених прихода - објашњава председник Удружења судија и тужилаца Ненад Стефановић.
Казне до два милиона
Казну ризикују сви који не сарађују са Пореском управом и то у распону од 500.000 до два милиона динара. За исти прекршај предузетнику прети новчана новчана казна од 100.000 до 500.000 динара, а од 50.000 до 150.000 динара прети казна грађанину и одговорном лицу у фирми или државној институцији.
Уколико неко ода податке до којих је дошао током контроле може да добије казну од 50.000 до 150.000 динара.
Задатак Пореске управе је да докаже да се имовина увећала док је на власнику да докаже њено порекло. Поступак провере имовине моћи ће да се покрене и по пријави грађана или неке институције.
Да би контрола била ефикаснија, за везу са посебном пореском јединицом биће одређени запослени у Министарству унутрашњих послова, Народној банци Србије, Управи за спречавање прања новца, Агенцији за спречавање корупције, Републичком геодетском заводу, Агенцији за привредне регистре и Централном регистру хартија од вредности.