ПОСКУПЉЕЊЕ? Свињска куга САТИРЕ месну индустрију, прерађевина из иностранства НЕКОНТРОЛИСАНО расте

Продавница / Извор: Профимедиа/илустрација

Криза у Србији

Месна индустрија у Србији тренутно је у великој кризи. Појава заразне болести - афричке куге свиња, само је продубила агонију у којој се домаћи прерађивачи налазе. Уз то, увоз прерађевина из иностранства готово да неконтролисано расте.

Све то би у великој мери могло да буде и последица вишедеценијског смањеног свињског фонда. Недостатак меса за сировине је из године у годину све већи, па целокупну ситуацију додатно погоршава појава афричке куге свиња.

- Држава интензивно ради на отварању високоплатежних тржишта, јер само ако имамо доброг купца, имамо и основ за подизање сточарства у Србији - рекао је министар пољопривреде Бранислав Недимовић. - Важно је да произвођачи добију добру цену. У том смислу добар доказ јесте и прича са Турском. Успостављен је и извоз у Кину.

ОГРОМАН ПОТЕНЦИЈАЛ ЗАНЕМАРЕНЕ ВОЋКЕ: Изузетно је здрава и може бити извор добре зараде! (ВИДЕО)

СРПСКИ КРОМПИР све траженији у свету! Услови ИДЕАЛНИ за производњу

НЕСЛУЋЕНЕ МОГУЋНОСТИ И МИЛИОНСКО ТРЖИШТЕ: Договор са Евроазијском унијом ОГРОМНА КОРИСТ за српску пољопривреду

НЕСЛУЋЕНЕ МОГУЋНОСТИ И МИЛИОНСКО ТРЖИШТЕ: Договор са Евроазијском унијом ОГРОМНА КОРИСТ за српску пољопривреду

Наше фирме имају добре уговоре са њима. На тај начин добијамо стабилно тржиште, које је у стању да повуче све што ми произведемо. Постоји и посебна Уредба о одређивању критеријума за доделу подстицаја, ради привлачења директних улагања у производњу прехрамбених производа. Влада је то донела као подстицај за комплетну инвестицију у прехрамбеној производњи.

Како каже секретар за сточарство у Привредној комори Србије Ненад Будимовић, свињског меса произведемо око 300.000 тона годишње. Иначе, прошле године увезли смо око 29.000 тона свињског меса које се користи за прераду трајних и полутрајних производа.

- Посебно тешку ситуацију имамо са свињским месом, јер нам је ограничен извоз. Нема продаје у ЦЕФТА региону због афричке куге свиња. У Европу не можемо због вакцинације против класичне куге, а Русија је стопирала увоз од четири велике кланице у Србији, због неусаглашене документације - додао је Будимовић.

Према подацима Привредне коморе Србије, на основу истраживања Републичког завода за статистику, спољнотрговинска размена меса и производа од меса, у периоду од 2014. до 2018. године, у константном је паду - 2014. износио је 16.457.000 евра, да би у 2018. салдо био у минусу и то -19.967.000 евра. Увоз се повећао, а извоз смањио, и за само четири године приметан је значајан дефицит.

Прасићи / Извор: Профимедиа

Ситуација након појаве афричке свињске куге имала је негативан утицај на целокупну месну индустрију у Србији. Извозна тржишта забранила су увоз меса и прерађевина из наше земље. Неке државе су то урадиле потпуно, а неке делимично. Утицај ове одлуке је значајан, поготову када се има у виду да је пут ка највећим извозним тржиштима меса и месних производа, попут Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније, тренутно прекинут.

- У неким земљама дозвољен је увоз само оних прерађевина које се третирају на одређеној температури и те производе ми несметано пласирамо од САД до Аустралије. Међутим и даље је на снази забрана најквалитетнијих производа, ферментисаних кобасица, по којима је српска фирма позната широм региона, испричао је Ацо Томашевић.

- То ће неминовно довести до даљег превентивног смањења сточног фонда, у нашој земљи, што ће за последицу имати пораст цене меса. Уз то, десио се и историјски незабележен скок цена сировине на глобалном тржишту, с обзиром на то да већ скоро две године афричка свињска куга хара добрим делом Европе и целокупним Далеким истоком - истакао је Томашевић.

Према његовим речима, најнеповољнија ситуација је у Кини, која је и највећи произвођач свињског меса на свету. То је на целокупну месну индустрију у Србији ставило додатни притисак и довело је, у безмало безизлазну ситуацију - огроман раст свих инпута са једне стране и немогућност извоза са друге стране.

РЕАЛНИ СПОРАЗУМИ

Агроекономиста Милан Простран истиче да нема ништа против да се потписују споразуми о извозу. Ипак, треба бити реалан, јер Србија у Кину не може да извезе меса ни за половину улице у једном њиховом великом граду.

- Извоз јесте тај који вуче развој - сматра Простран. - А, да бисмо озбиљним извозом то обезбедили, он мора бити континуиран, квантитативан и да се споразуми увек поштују.

ТОПЛА ЈЕСЕН ПОГОДУЈЕ РАТАРИМА: Пшенице, кукуруза и сунцокрета ће бити и за ИЗВОЗ