Последњи извештај Светске банке: У Србији стопа незапослености на историјском минимуму
Упркос пандемији ковид-19 пад БДП-а Србије најмањи у целом региону
Светска банка потврдила је, у управо објављеном, редовном економском извештају за Западни Балкан, за јесен 2020, прогнозу за Србију да ће пад БДП-а у овој, 2020. години бити три уместо 3,5 одсто, али и да наредне године очекује раст од 2,9 одсто.
НАЈСИГУРНИЈИ НАЧИН ЗАШТИТЕ ОД КОРОНЕ: Будите одговорни спасите свој и туђи живот (ФОТО/ВИДЕО)
СИТУАЦИЈА НА ЈУГУ СРБИЈЕ СЕ ПОГОРШАВА: У прокупачкој болници хоспитализован још један пацијент
"ПРЕТИ НАМ НА ХИЉАДЕ ЗАРАЖЕНИХ..." Постоји могућност да прођемо као комшије - једна ствар је ВЕЛИКА ОПАСНОСТ
Светска банка је почетком октобра, у ажурираном октобарском извештају о економским изгледима земаља света у условима пандемије Ковид-19 прогнозирала боље изгледе Србије у односу на ранију пројекцију, па је смањила прогнозу пада БДП-а наше земље са 3,5 на три одсто.
У овом новом, редовном економском извештају за Западни Балкан, Светска банка наводи да ће пад БДП Србије бити мањи него у остатку региона.
Упркос успоравању економије, стопа незапослености је, каже се у извештају, у другом кварталу 2020. била на историјском минимуму од 7,3 одсто, захваљујући државном програму фискалних подстицаја.
Ипак, како истиче СБ, помоћ српској економији да преброди пандемију имала је цену: фискалне подстицајне мере сада чине скоро 13 одсто БДП-а, што ће довести до пројектованог фискалног дефицита од 7,6 одсто.
Очекује се да ће опоравак почети у 2021. и да ће се раст вратити на претходну путању у средњем року.
Након солидног раста од 4,2 одсто у 2019, Србија се у 2020. суочава са рецесијом од три одсто услед кризе изазване ковидом19, наводи Светска банка.
Ова година је почела добро, БДП је порастао за 5,1 одсто у првом кварталу, али је раст склизнуо у негативну територију са применом државних мера за контролу ширења пандемије ковида-19.
Прелиминарне процене указују на то да је у другом кварталу БДП пао за 6,4 одсто, мада је овај резултат бољи него у суседним земљама, где је пад БДП-а у просеку износио 11,5 одсто.
"Дуготрајна криза изазвана ковидом-19 током лета, избори, успоравање законодавне активности и економска кретања широм света утицаће на раст у овој години. Још један разлог за спорији опоравак у другој половини 2020. јесте висока основица за поређење из друге половине 2019. године".
Пад додате вредности у другом кварталу био је највећи у секторима услуга и индустрије, али је у пољопривреди раст био позитиван, кажу у Светској банци.
Такође, у другом кварталу 2020. у односу на 2019. на тржишту рада било је 183.000 људи, а међу њима је 132.000 претходно имало посао у сивој економији, па је незапосленост пала на рекордно низак ниво од 7,3 одсто.
Државни пакет мера помоћи привреди довео је до рекордно високог дефицита од 4,8 одсто годишњег БДП-а у другом кварталу, уз раст јавног дуга од 6,1 процентних поена од децембра 2019. на 59 одсто БДП-а на крају јуна 2020.
Утицај мера подршке на привреду је био позитиван, али Светска банка сугерише да би и мање издашан, али боље циљан пакет могао да оствари исти утицај, као и да су најтеже погођена предузећа могла да добију обимнију помоћ, чиме би се ефекти пандемије ублажили још више док би се фискални трошкови програма снизили.
Ниска инфлација и снажна позиција Народне банке Србије (НБС) представљале су снажан темељ за одговор монетарне политике на пандемију.
Инфлација је у 2019. била стабилна на ниском нивоу, каква је остала и до краја августа 2020, при чему је раст цена износио 1,9 одсто, кажу у Светској банци.
Пандемија је проузроковала и успоравање кредитне активности банака па је укупна вредност нових кредита одобрених привреди смањена за 24,2 одсто у другом кварталу у поређењу са истим периодом прошле године, а износ нових инвестиционих кредита привреди опао је за 47,1 одсто.
Ненаплативи кредити наставили су силазну путању, са 4,1 одсто у децембру на 3,7 одсто у јуну.
Мада је дефицит текућег рачуна изражен у еврима био нижи за 11 одсто него годину дана раније, његово учешће у БДП-у достигло је 2,9 одсто.
Финансирање дефицита текућег рачуна по процени Светске банке не представља проблем, иако су нето стране директне инвестиције опале у првој половини године за 19 одсто, а у оквиру њих приливи иностраног капитала смањени 44 одсто.
Дефицит би, сматра Светска банка, могао још порасти, ако се реализују поједине потенцијалне обавезе, што би, последично, повећало јавни дуг.
Поред неизвесности која прети глобалној привреди, основни сценарио суочава се и са унутрашњим ризицима.
Могу се реализовати потенцијалне обавезе које утичу на јавне финансије и то нарочито оне које се односе на погоршање резултата пословања јавних предузећа, Телекома Србија, Ер Србија, поред оних која се већ дуго суочавају са финансијским изазовима као што су Железнице и Србијагас, сматрају у Свестској банци.
Развој политичких прилика, посебно у погледу преговора о Косову, могао би да скрене пажњу Владе са спровођења неопходних реформи, од којих су са становишта раста најважније оне које се тичу унапређења пословног окружења.
Постоје и фактори који могу да доведу до мањег пада ове године и до бржег раста следеће године, углавном односећи се на бржи опоравак извоза, стране директне инвестиције и домаћу тражњу.
Са друге стране, они углавном зависе од брзине спровођења структурних реформи, процеса прикључења ЕУ и дешавањима на светским тржиштима, закључила је Светска банка.