ПОНОВО УДАР НА НОВЧАНИК! 2. фебруар је кључан датум - њих чека дупло повећање рата
Тренд раста каматних стопа наставио се и у овој години. Иако је тешко рећи колико дуго ће се тренд продубити и у 2023. мишљење струке је да ће се сигурно наставити, али и да не треба очекивати већ виђене ударе. Оцена је да би, још једно, мање повећање камата могло да се деси до половине године, након чега се очекује стабилизација, а затим и смањење.
Председница ЕЦБ-а Кристин Лагард подићи ће каматну стопу на 2,5 одсто 2. фебруара, очекује 55 од 59 економиста у Ројтерсовој анкети спроведеној од 13. до 20. јанаура. Вероватно ће то пратити с још једним повећањем од 50 базних поена у марту, а то је сигнал и за веће камате у Србији. Што се тиче стамбених кредита којих у нашој земљи има око 150.000, биће то директан удар. Питање је само банке да ли је усклађивање на 3 месеца или на шест и када ће банка и прелити повећање на рату кредита.
- Мени је рата пре годину гана била 258 евра, јуче је 310. У динарима у октобру прошле године била је 34.000, данас је 36.000 динара, дакле две хиљаде динара више за око три месеца - каже саговорница која је узела стамбени кредит 2009. године са роком отплате од 30 година.
ДЕТАЉНО О ЛЕГАЛИЗАЦИЈИ! Овако можете да озаконите некретнину - и то за мале паре
ПРОНАЂЕНО ЈОШ ЈЕДНО НАЛАЗИШТЕ ЗЛАТА У СРБИЈИ! Вучић открио: Међу првих 100 је у свету
КАДА ДА ОЧЕКУЈЕМО ЈЕФТИНИЈЕ АУТОМОБИЛЕ? Важна вест за све - обрт на тржишту је могућ под ОВИМ условом
Хасан Ханић, професор на Београдској банкарској академији, каже да је сасвим очекивано да ће централна банка повећати поново каматне стопе до средине године, али како наводи, он очекује умеренији раст, па чак и стабилизацију.
- Реално је очекивање да ће и Европска централна банка и наша банка повећавати референтну каматну стопу, и то до средине ове године, и да такву путању треба очекивати све док се не заустави инфлација, и док не крене силазном путањом - каже професор.
Када је реч о кредитима у еврима, првенствено стамбеним кредитима, професор Ханић каже да ће тренд раста каматних стопа код пословних банака следити тренд и тенденцију повећања референтних каматних стопа централних банака. Имајући у виду да наша банка иде упоредо са повећањем референтне каматне стопе европске централне банке, то значи да је сасвим извесно да и наши грађани могу очекивати тај раст.
- Код кредита у еврима може се очекивати благ раст, али у зависности од тога како се коме обрачунава камата, да ли на шест или на три месеца. Тако некоме се може десити још једно повећање, али надамо се након тога, уласком у другу половину ове године, да ће доћи до обарања те еурибора, па се очекује смањење и укупне каматне стопе - закључује професор Ханић.
На последњој седници НБС, одлучено је да се повећа референтна каматна стопа за 25 базних поена, на ниво од 5,25 одсто. У истој мери повећана је и стопа на депозитне олакшице – на 4,25 одсто, као и стопа на кредитне олакшице – на 6,25 одсто.
Како су истакли из НБС, доношењем овакве одлуке наставља се пооштравање монетарних услова и оно ће утицати на ограничавање секундарних ефеката трошковних притисака на раст цена путем инфлационих очекивања.
Иако централна банка еврозоне подиже стопе најбржим темпом у историји, до сада није успела да доведе инфлацију ни близу циља од 2 одсто. Цене су порасле 9,2 одсто у децембру у односу на претходну годину, показали су службени подаци прошле недеље.