ПРАВОСНАЖНО: Велика победа Телекома, Шолак и СББ опет губитници!

Поред покушаја дискредитације Телекома Србија, тужба СББ имала је за циљ да судском одлуком угуши новог конкурента, односно да спречи улазак Yettela на тржиште кабловске дистрибуције.

Привредни апелациони суд у Београду потврдио је првостепену пресуду Привредног суда којом је одбачена тужба оператера СББ против компанија Телеком Србија и Yettel, уз закључак да нема места поништавању уговора о закупу оптичке инфраструктуре који су склопили 2021. године.

Правоснажном пресудом, Апелациони суд је констатовао да је једини мотив закључења уговора између Телекома и тадашњег Теленора, а садашњег Yettela, био економски интерес, односно успех у тржишној утакмици.

Нема места тврдњама оператера у власништву Драгана Шолака “да је побуда тужених недопуштена, противна моралу и добрим обичајима”, пресудио је Привредни суд још у септембру 2022, а потврдио Привредни апелациони суд одлуком која је странама у спору уручена прошлог месеца.

Овим је стављена тачка на бар једну у низу афера које Јунајтед Група и њен газда Шолак, власници оператера СББ и већег броја медија попут Н1 и Нова С, већ годинама конструишу против својих тржишних конкурената, пре свега против оног највећег и најуспешнијег - Телекома Србија.

Неспособан да победи у тржишној борби, газда Шолак са својом компанијом против Телекома води бескрупулозну кампању дезинформација, са жељом да највећег конкурента дискредитује и практично силом заустави његов раст. Али, као што су губитници на тржишту, где је Телеком Србија зацементирао лидерску позицију како у Србији тако у целом региону, сада су постали губитници и пред правосуђем!

У овом спору, СББ је покушао да преко суда испослује поништавање уговора о закупу оптичке инфраструктуре Телекома од стране Yettela (тадашњег Теленора) из 2021. године. Шолаков оператер је тврдио да је тај уговор противан прописима и добрим пословним обичајима, а све на основу интерног извештаја о уговору који је Владимир Лучић, тада координатор мултимедије у Телекому, садашњи генерални директор, послао Извршном одбору компаније.

Тај документ искључиво интерног карактера је практично истог тренутка “процурео” у јавност, а спиновањима његовог садржаја бавили су се, по опробаном рецепту, прво политичари са вишегодишњим тесним везама са газдом Шолаком, онда разни “независни експерти”, а медији Јунајтед Групе су целу кампању усмеравали и стално изнова подгревали.
Поред покушаја дискредитације Телекома, тужба СББ имала је за циљ да судском одлуком угуши новог конкурента, односно да спречи улазак Yettela као новог играча на тржиште кабловске дистрибуције, иако је Комисија за заштиту конкуренције уговор о закупу Телекомове оптике претходно одобрила.
Првостепени суд је одлучио, што је Апелациони потврдио, да нема места поништају уговора. Нема доказа да се спровођење тог уговорног односа обавља незаконито на штету СББ. Пословни однос Телекома Србија и Yettela је у домену дозвољених средстава конкуренције. 
 

Привредни апелациони суд је у својој пресуди, генерално, поновио аргументе за одбијање тужбе СББ, које је изнео Привредни суд.
Правосуђе се, између осталог, позабавило и тврдњом тужиоца да је порука Владимира Лучића из интерног извештаја о уговору са Теленором о “сламању СББ” и “стављању тачке” на његово пословање противзконита.
Апелациони суд каже да је у том погледу мотив био “остварење успеха на тржишту и повећање тржишног удела у услугама које првотужени (ТС) пружа у односу на тужиоца (SBB), што је дозвољен мотив за закључење уговора“. Тужилац, истиче суд, није доказао да је уговорима Телекома и Yettela наступила било каква штета по СББ.

“Првостепени суд је, на основу садржине Документа првотуженог (Телеком) о пословној сарадњи са друготуженим (Yettel), утврдио да је првотужени у оквиру свог интерног акта исказао вољу, амбицију, процену и анализу остварења својих потенцијалних пословних и финансијских успеха, који могу наступити услед закључења Уговора са друготуженим, као и утицај на пословање тужиоца (SBB) као јединог конкурента на том тржишту, да су тужени закључили комерцијалне уговоре и да је легитиман њихов циљ да остваре већи профит и бољи положај у односу на конкуренте, те да се то не може сматрати забрањеним мотивом, који би на незаконит начин угрозио пословање тужиоца и водио ништавости спорних уговора”, наводи се у пресуди.

Истиче се да “тужилац није доказао на који начин би реализација предметних уговора проузроковала штету тужиоцу, нити је доказао узрочну везу између радњи тужених и евентуалне штете коју тужилац трпи, с обзиром да ће реализацијом спорних уговора доћи до промена тржишних удела како тужиоца тако и првотуженог, те да наводи првотуженог изнети у интерном документу, који се тичу урушавања и сламања тужиоца, не могу бити довољан доказ да ће тужилац претрпети штету, без конкретно предузетих радњи које су у узрочној вези”.
 

Привредни апелациони суд такође наглашава чињеницу да је Комисија за заштиту конкуренције одобрила уговор, као и да је РАТЕЛ потврдио да Yettel, на основу издатих дозвола, има право да користи оптику Телекома Србија. 
“Првостепени суд је, имајући у виду да је побуда, односно мотив на страни првотуженог, економске природе, али и законске, јер је имао обавезу закључења наведених уговора, као и да друготужени није имао сазнања о недопуштеној побуди првотуженог, нашао да у конкретном случају нису испуњени услови за ништавост уговора, у смислу члана 53. став 2. Закона о облигационим односима. 

Другостепени суд налази да је одлука првостепеног суда правилна”, закључује се у пресуди Привредног апелационог суда у Београду.

Шта су рекле надлежне институције

Комисија за заштиту конкуренције претходно је утврдила да се уговорима Телекома и Yettela “не искључује конкуренција на релевантном тржишту или његовом битном делу” и утврдила да се “не може претпоставити да је до сарадње између тужених дошло са циљем који би представљао тешко ограничење конкуренције, као и да ће ефекти спровођења предметних уговора бити прокомпетативни”.
Што се тиче РАТЕЛ, Телеком је као јавни телекомуникациони оператор, који има монопол или значајан тржишни удео у пружању услуга, чак био у обавези да Yettelu “омогући коришћење транспортних капацитета закупом оптичких влакана уз накнаду, као и друге елементе инфраструктуре”. Такође, решењем из јула 2019, Рател је “потврдио да друготужени има права да користи оптичка влакна првотуженог по основу раније издате лиценце до 22.01.2030. године”.

Суд уштедео Шолаку паре

Жалба СББ на пресуду Привредног суда делимично је усвојена само по једном основу: Привредни апелациони суд је преиначио првостепену одлуку и смањио износ парничних трошкова које Шолаков оператер треба да плати туженима Телекому Србија и Yettelu.
СББ, иначе, има право да Врховном суду поднесе ванредни правни лек против ове пресуде Привредног апелационог суда – ревизију, али то не мења чињеницу да је овај поступак правноснажно окончан доношењем одлуке на апелацији.