ПРОСТОР И ЗА ЗАРАДУ И ЗА СУБВЕНЦИЈЕ: Под органском производњом само је један одсто земљишта, а држава не ЖАЛИ ПАРА
У Србији је под органским производима мање од један одсто пољопривредног земљишта.
Иначе, у неким развијеним земљама, као што је Аустрија, тај проценат креће око 20. Тек неких 7.000, и то малих произвођача, се бави овом производњом.
СВЕ О НОВОМ ФРУШКОГОРСКОМ КОРИДОРУ: Најдужи тунел у Србији пролазиће кроз Војводину, а чекају га два велика изазова
СТИГЛЕ ОХРАБРУЈУЋЕ ВЕСТИ ЗА СРПСКЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ: Наредна година ће бити најбоља за њих до сада
ЗАТВОРЕНЕ 24 БЕНЗИНСКЕ СТАНИЦЕ У СРБИЈИ: Које су то најчешће утврђене неправилности?
Како је рекао Бранислав Ракетић, руководилац Групе за квалитет, декларисање и означавање хране у Министарству пољопривреде, органска производња ће бити све значајнија. Због тога је и ресорно министарство повећало субвенције, а направиће се и диверсификација, односно да подстицаји по хектару не буду исти за производњу свих врста органских производа.
- На тржишту се дешава да производи, који незадовољавају услове органске производње, продају као такви - истиче Ракетић. - То је озбиљан прекршај, који се највише догађа на зеленим пијацама. Са једном ИТ кућом биће направљена база за органску производњу, како би се заштитила и помогло потрошачима да роба која им се продаје, буде стварно органска. Колико је органска производња важна показује и податак о извозу ових производа. Он износи 25 милиона евра, а највише се извози у земље чланице Европске уније,
Према речима Ракетића, када је реч о производима са заштићеним географским пореклом, тренутно имамо 46 која су заштићена, на националном нивоу. А, ова производња, би у неким деловима Србије, могла да помогне у заустављању одласка људи. То тражи и већу количину сировина, како би могла да успе оваква производња.
- Имали смо рецимо случај да није било довољно млека са Старе планине за производњу пиротског качкаваља - напоменуо је Ракетић. - То би могло подстаћи неке људе да се више баве овчарством и остану у овом крају. Уз то, имамо и проблем са декларисањем хране. То је веома сложена тема, јер потрошачи, кроз декларацију желе да добију што више информација. А, сами произвођачи, не желе да открију баш све информације. Правилником којим је регулисано декларисање, прописана су и правила која морају да се поштују приликом оглашавања, када не смеју да се користе нетачне и непрецизне информације.
Пројекат Будућност српске хране је пре свега окренута младима. Тако, Ракетић сматра да млади произвођачи, осим на примени савремених технологија, одговарајућем паковању производа и промоцији, раде на удруживању.- Углавном је реч о малим произвођачима, сматам да је удруживање једини начин да они опстану на тржишту - нагласио је Ракетић.