Рајско острво на Карибима ЗАТРОВАНО ОТРОВИМА! Хемикалија која ИЗАЗИВА КАНЦЕР деценијама коришћена за УЗГОЈ БАНАНА

Карипска острва која припадају Француској, Гваделуп и Мартиник, на фотографијама изгледају као идилична места под сунцем, окружена песком и морем. Ова два острва сваке године привуку мноштво туриста, али ретко ко од њих је заправо свестан да острва имају огроман, могло би се чак рећи хроничан проблем са загађењем.

Пестицид повезан и са канцером, хлордекон, био је коришћен за усеве банана две деценије и сада скоро сви одрасли становници острва имају трагове овог пестицида у крви.

Француски председник Емануел Макрон назвао је ово "еколошким скандалом" и рекао да држава мора да "преузме одговорност". Посетио је Мартиник прошле године и тада је потпуно упућен у то колика је криза на острвима познатим као део Француских Антила.

Француски парламент покренуо је јавно испитивање које ће, нада се, довести до неких одговора.

- Видели смо љутњу и анксиозност на Антилима. Становништво се осећа напуштено. Они су отпорни људи, и раније су их погађали урагани, али њихово поверење сада треба повратити - рекла је посланица Жатин Бенин која је задужена за извештај истраге.

Велики делови тла су загађени, као и реке и обалне воде. Власти покушавају да задрже хемикалије даље од прехрамбеног ланца, али тешко је, јер много производа долази од малих власника, који често своје продукте продају поред пута.

Вода за пиће сматра се безбедном, јер се користе филтери за уклањање нечистоћа.

У Сједињеним Државама је фабрика за производњу хлодекона затворена 1975. године након што је утврђено да се радници фабрике озбиљно разбољевају. Ипак, узгајивачи банана на Антилима наставили су да користе пестицид.

То је хлорована хемијска супстанца, слична DDT, и ендокрини разарач, што значи да може да интерферира са хормонима и да изазове болест.

Светска здравствена организација (СЗО) описује је као "потенцијално канцерогену". Изазива тумор јетре код лабораторијских мишева.

Плантаже банана на Антилима користиле су је за икорењивање корена матичњака, сочива који напада биљке банана.

Хлордекон је већ био препознат као опасан 1972. Забрањен је у САД након што је 1975. контаминирано неколико стотина радника у фабрици "Хоупвел" у Вирџинији.

Њихови симптоми су укључивали нервозну дрхтавицу, замућен говор, краткотрајни губитак памћења и смањен број сперматозоида.

Као тадашњи француски министар пољопривреде, Жак Ширак је 1972. године, који је касније постао председник, озваничио хлордекон као пестицид.

На Антилима није забрањен све до 1993, то је било одлагање које се приписује лобистичком притиску произвођача банана.

Хемикалије се врло споро растварају у окружењу. Контаминација може да траје вековима, сматрају стручњаци.

Забрањен је на глобалном нивоу Стокхолмском конвенцијом 2016. године, заједно са још 25 "постојаних органских загађивача".

- Економски утицај је огроман - рекао је професор Лук Мултигнер, шеф истраживања на Инсерму, Француском националном институту за здравље и медицинска истраживања.

Он је истраживао кризу са хлордеконом и каже да су грађани Антила веома забринути и да осећају да Француска не ради ништа поводом тога.

- Званичници су забранили пецање недалеко од обале, али пецароши на мало су ту из дана у дан и тако остају без посла. Једна трећина обалских вода је контаминирана, у свим рекама је пецање забрањено. Пољопривредно земљиште је 30-50 одсто загађено, тако да су неке културе морале да нестану - навео је он.

Ипак, наглашава да хемикалија не оштећује банане.

Прошле године је званично стопа незапослености на острву Гваделуп била 23 одсто, а на Мартинику 18 одсто, у поређењу са свега 9 одсто у матичној Француској. Антили се увелико ослањају на државне субвенције Француске.

Посланик са Мартиника Серж Летшими који води парламентарну истрагу, рекао је да је половина од острвских 24.000 хектара пољопривредног земљишта загађено, а од тога је 4.000 потпуно загађено.

Бенин је навела да ће захтеви за одштетом уследити после истраге, али да је приоритет истраживање.

У студији која је објављена 2013-2014 наведено је да је међу одраслима на острву Мартиник чак 95 одсто оних који у својој крвим имају хлордекон. На Гваделупу је тај процентар 93. То заправо значи у бројкама 750.000 људи.

Професор Мултигнер је у студији 2010. објавио да постоји веза између повишене концентрације хлордекона и рака простате. Његова студија базирала се на 623 мушкарца у Гваделупу. Рак простате је други најраспрострањенији облик ове болести широм света. Највећа стопа оболели је на Гваделупу (189 у 100.000) и Мартинику (158 у 100.000). У Француској је 99 оболелих на 100.000 људи.