ШАРАН У СРБИЈИ И ЗА 200 ДИНАРА: Рибњаци пуни, али нема ко да купи рибу!
Ако је због пандемије промет меса у Србији ове године пао за четвртину, домаћи сектор рибарства је прошао бар дупло горе.
Рибњаци су пуни, тражња за овом робом је преполовљена, а цена шарана у велепродаји је пала испод произвођачке цене. Сезона јесењих и зимских крсних слава, као и Божићног поста, традиционално је период када се у Србији највише конзумира риба, али је пандемија корона вируса у бранши произвођача и прерађивача рибе ове године изазвала тектонске поремећаје.
Цена српског шарана, који је најквалитетнији у централној Европи, у велепродаји је 200 динара за килограм, што је испод произвођачке цене. Иако су рибњаци пуни, потражња за рибом је преполовљена, а то најбоље илуструје пример највеће српске крсне славе Светог Николе ове године јер је, како причају домаћи произвођачи и прерађивачи рибе, просечна куповине једног домаћина до сада била 30, да би за овај Никољдан пазарили просечно три килограма рибе.
НЕВЕРОВАТНО: Срби полудели за викендицама, све више се купују скупљи станови и куће
ЛЕПЕ ВЕСТИ ЗА МАЛЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ: Почиње рад на стварању "интерактивне тржнице Србије"
КАКО ИЗГЛЕДА РОБНА РАЗМЕНА У РЕГИОНУ? Опао увоз и извоз, једна земља је у суфициту
- Ако је промет меса ове године мањи до 25 одсто, код нас је тај проценат далеко већи. Људи за Никољдан узимају од 10 до 50 килограма, а ове године су пазарили од два до пет килограма рибе. Да не говорим да смо у време пролећног поста били потпуно без продаје, јер је био карантин. Ђурђевдан, који је такође велика слава био је посни, што би нам дао неки ветар у леђа, али тада је био полицијски час и није се могло радити. Све у свему, ово је драматично тешка година за домаће рибњаке, поготово за оне који су директно везани за туризам, угоститељство и хотелијерство – прича Милорад Обрадовић, власник "Еко Дрине" из Бајине Баште.
Због овогодишњег одсуства тражње, хиљаде тона рибе остаје у рибњацима. Произвођаче и перађиваче не мучи само и пад цене због тога, већ и бојазан како због засићења покренути нову производњу.
- Дефинитивно имамо и проблем како обновити фонд за следећу сезону. Код шарана то и није толико изражено, произвођачи те врсте рибе ће моћи финансијски да истрпе засићеност, јер шаран може да остане за следећу годину. Али, што се тиче пастрмке она сама од себе прерасте и када пређе тежину 300-350 грама више није интересантна за купце, па ће пастрмски рибњаци бити у озбиљном проблему. Ко има могућност за залеђивање и складиштење биће му нешто лакше – објашњава Обрадовић.
С обзиром да је читав сектор рибарства угрожен, власници и директори највећих рибњака су, како се сазнаје, преко Привредне коморе упутили држави апел и предлоге како да превазиђу проблеме које им је донела пандемија.
- Први предлог је да нам се за 50 одсто умање или потпуно укину дажбине за коришћење воде и да се отпишу дуговања по том основу. Потом, да се повећају субвенције по произведеном килограму рибе, да се цена струје произвођачима умањи за 50 посто и да се омогуће позајмице кукуруза и пшенице из државних робних резерви без зарачунатих камата – стоји у предлозима домаћих произвођача и прерађивача рибе.
Иначе, према подацима Привредне коморе, узгојем рибе као примарном делатношћу бави се 109 привредних друштава и 31 предузетник. У Србији се, са 90 одсто учешћа, гаје шаран у топловодним и пастрмка у хладноводним рибњацима. Просечна годишња потрошња рибе по становнику у Србији је пет-шест килограма, односно укупна потрошња је до 40.000 тона годишње.
Српски рибњаци су лане произвели око 4.700 тона шарана и око 2.100 тона пастрмке, а извежених 2.600 тона рибе, највише у Италију, БиХ и Немачку донело је 18,2 милиона евра прихода. У години короне, међутим, извоз је био симболичан.