СНЕЖАНА СА СЕДАМ ПАТУЉАКА: Позната српска пећина у којој се крије право спалеолошко благо (ФОТО)
Потпећку пећину истраживао је Јован Цвијић почетком 20. века.
Спалеолошки бисер западне Србије налази се на 14 километара од Ужица у северном делу Дрежнице Градине. Потпећка пећина јединствена је на Балкану због изузетно великог улаза у облику потковице која је висока око 50 метара. Према причама мештана, до Другог светског рата овде су биле две пећине, једну су Немци срушили, а затим су се спојили и створен је тако јединствен, импозантан улаз. 700 улаза води до улаза, а онда је пред вама незамисливо богатство пећинског накита. Међутим, да бисте стигли тамо, морате проћи кроз тунел слепих мишева.
Mozzart стипендира, ти тренираш са Жељком Ребрачом!
ПОЗНАТА СРПСКА БАЊА НА ПРОДАЈУ: Површина од 12,3 хиљаде квадратних метара нуди се по цени од 2,3 МИЛИОНА ЕВРА
РАДНО ВРЕМЕ ОГРАНИЧЕНО: Објекти се затварају у 23 сата, али за ова дешавања важе узузеци
- Виде се изузетни примерци сталактита, украси који висе са зидова и сталагмити, украси који расту из пода пећине. не додирују јер то ремети процес, али нажалост имали смо и примера када је пећински накит поцепан.Петпечка пећина је изузетно спелеолошко налазиште и стручњаци су овде имали пуне руке посла - Рекла је Нина Илоски, туристички водич.
Потпећку пећину истраживао је Јован Цвијић почетком 20. века. Процењује се да је дугачак око 10 километара, а првих 550 метара доступно је за посету. Подељен је на четири дела - сала испод куполе, сала змајева, Цвијићева а затим сала Снежане и седам патуљака. Овде су спелеолози били надахнути давањем имена пећинским украсима, тако да само у пећини Потпец можемо видети - палму у лонцу, ујака Љубу и његове мачке, пузајућу бебу, крокодилске чељусти, камене змајеве, сове.
- У ову пећину се преносе бројне легенде које се преносе са колена на колено. Према једној од њих, овде су живела два пећинска змаја, која су чувала чудесни извор који је, према легенди, зацелио неплодне жене. Кад је извор пресушио, змајеви су се смрзли. али њихови облици су и данас видљиви. Такође, током турске окупације то је било место где су се Срби скривали од Турака. Кад би неко умро, сахранили би га у близини, како не би пронашли склониште, а пронађени су остаци тих људи , а затим извађен и достојанствено сахрањен. Унутра је мали олтар уклесан у стену, где су се наши људи тада молили Богу - рекла је Нина.
Доказано је да су најниже дворане пећине лековите јер имају својства природне хипербаричне коморе у којој се концентрација кисеоника креће од 33 до 40 процената.
- Гости не избегавају да посете хипербаричну комору, а многи од њих кажу да је на том месту лакше и другачије дисати. Ушли су астматичари и рекли да су овде дисали само пуним плућима - каже Нина.
Потпећка пећина је својеврсни споменик природе, а у априлу прошле године њен ентеријер је уређен када је у главном ходнику и холовима направљена нова електрична инсталација, па је ова историјска лепотица засјала новим сјајем.