ШОК НА ТРЖИШТУ НЕКРЕТНИНА У СРБИЈИ! Цене квадрата не падају, али су купци нашли НОВУ тактику
Цене квадрата некретнина за протеклу годину дана пратио је тренд убрзаног раста. Од јула 2021. до сада највише су поскупели станови у Новом Саду, и то преко 600 евра. Максимално повећање цене квадрата у београдским општинама до јула ове године било је око 500 евра по квадрату. Станови у Крагујевцу су поскупели за 390 евра, а у Панчеву 330 евра.
Тренд раста цена некретнина у Србији није се мењао месецима уназад, упркос високој инфлацији и поскупљењима. Иако су очекивања била да ће појефтињење грађевинског материјала, као и смањена градња, довести до пада цена или бар њиховог заустављања, то се није и догодило. Напротив, десило се то да је због велике потражње стара градња поново у фокусу потенцијалних купаца.
ДА ЛИ ЋЕ И СРБИЈА ДА ЗАВРНЕ СЛАВИНУ? Важан апел за све грађане: Ако не будемо примењивали мере штедње и препоруке...
ИМАМО ЛИ РАЗЛОГА ЗА ЗАБРИНУТОСТ? Извоз српског црвеног злата у застоју, огласили се стручњаци
ВЛАДА СРБИЈЕ УСВОЈИЛА ЈОШ ЈЕДНУ УРЕДБУ: Ово ће бити цене горива и хлеба до 30. септембра
Нови Сад
Према извештају једног огласног портала у јулу месецу ове године највеће поскупљење је у Новом Саду на општини Грбавица, где су са повећањем од 10,11 одсто цене некретнина потпуно изједначене са онима у центру и износе 2.226 евра. Ако ове бројке упоредимо са извештајем за исти месец 2021. године цена квадратног метра на општини Грбавица износила је 1.651. евро, односно мања за 615 евра. Значајно јефтинији станови прошле године били су и у строгом центру и то за 513 евра, а цена по квадрату износила је 1.753 евра.
У Новом Насељу, квадратни метар стана кошта 1.857 евра, док је пре годину дана коштао 1.399 односно 458 евра мање. За исти период значајно су порасле и цене на општини Подбара и до за 539 евра. Цена по квадрату сада је 2.197 евра док је у јулу прошле године била 1.658 евра.
Београд предњачи
По висини цена некретнина Београд и даље предњачи у односу на остале градове у Србији. Најскупљи квадрат некретнине у Србији је и даље у центру Београда, и то је према јулском извештају 2.996 евра. Истог месеца прошле године, квадратни метар је био за 400 евра мање, односно 2.589 евра.
На општини Нови Београд цена станова сада износи 2.348 евра, док је годину дана пре била 1.967 евра. Поскупљење за 12 месеци на овој општини било је 381 евро, док је на Врачару оно 476 евра.
Како подаци сајта за некретнине показују, за годину дана најмање су поскупели станови на општини Вождовац. Са цене од 1.848 евра, квадратни метар од јула прошле године до истог месеца ове године скочио је за 169 евра, и дошао до цифре од 2.107 евра по квадрату.
Станови на општини Миријево за исти период поскупели су за 370 евра. У јулу 2021. године на овој општини некретнине по квадратном месту кретале су се од 1.236 евра док је њихова цена до јула ове године порасла за 370 евра и дошла до 1.606 евра по квадрату. Нешто мање поскупели су станови на општини Палилула, и то за 292 евра. Тако сада цена на овој локацији износи 2.215 евра, док је пре 12 месеци била нижа за 292 евра и кретала се од 1.923 евра по квадрату.
Ниш скупљи и до 400 евра
Као и у другим градовима, цене у станова у Нишу највише су у самом центру, где износе 1.753 евра. У односу на јул прошле године, са 1.443 евра цена једног квадратног метра у овом делу града повећала се за 310 евра.
Ипак, ово није највеће повећање у Нишу за период од годину дана. Подаци показују да је поскупљење од јула прошле године од истог месеца ове године највише било на општини Пантелеј и то за 389 евра. Ово повећање довело је до цене од 1.389 евра, док је она прошле године у јулу била 1.000 евра.
За исти период нешто мање су поскупели станови на општини Дурлан, са повећањем од 206 евра станови данас коштају 1.389 евра, док је њихова цена по квадрату прошле године износила 949 евра по квадратном метру. Нешто веће повећање у односу на Дурлан било је на општини Палилула. Некретнине су за годину дана на овој општини поскупеле за 340 евра, са прошлогодишњиих 1.091 дошле на 1.431 евра по квадратном метру.
Крагујевац и Панчево прате тренд раста
Поредећи цене квадрата станова, нема сумње да у односу на веће градове, цене некретнина у Крагујевцу и Панчеву су знатно ниже у односу на веће градове Србије. Ипак, раст цена приметан и је и у овом градовима. И оно што је можда изненађујуће, јесте да су та поскупљења за годину дана веће него у Београду.
Квадрати на градским локацијама у Крагујевцу прошле године износио је 810 евра, а са повећањем од 390 евра до јула ове године, квадрат је дошао до 1.200 евра. И Панчево је имао раст много већи него неке Београдске општине. Поскупљење у овом граду у периоду од 12 месеци било је 338 евра. Тако је цена са 1012 евра, колико је квадратни метар коштао прошле године у јулу дошла на 1.350 евра.
Успорила градња појефтинио материјал
Цена грађевинског материјала наставља да пада. Истим трендом је кренуло и додељивање грађевинских дозвола које су у јуну смањене до 9,7 одсто у односу на исти период претходне године. Иако су очекивања грађана да би ово могао да буде почетак пада цена некретнина, стручњаци истичу да до тога неће доћи. Разлог томе је како кажу и даље висока потражња која заправо диктира цену, па због мањка новоградње тренутно је велика навала на старе станове.
У јуну месецу 2022. издато је 2.187 грађевинских дозвола, што представља смањење од 9,7 одсто у односу на исти период претходне године. Од укупног броја дозвола издатих у јуну, 78,1 одсто дозвола односи се на зграде, а 21,9 одсто на остале грађевине. Ако се посматрају само зграде, 79,0 одсто дозвола издато је за стамбене, а 21,0 одсто за нестамбене зграде, док се код осталих грађевина највећи део односи на цевоводе, комуникационе и електричне водове (75,4 одсто), пише Републички завод за статистику.
Према дозволама издатим у јуну 2022. у Републици Србији, пријављена је изградња 3.629 станова, с просечном површином од 71,9 квадрата. Од укупног броја станова у новим стамбеним зградама, 8,9 одсто станова биће грађено у зградама с једним станом, с просечном површином од 142,6 квадрата, а 90,0 одсто станова биће грађено у зградама с три стана и више станова, и њихова просечна површина биће знатно мања и износиће 63,8 квадрата.