"СПРЕМА СЕ КАТАСТРОФА НЕВИЂЕНИХ РАЗМЕРА" Комшијска држава преко ноћи ушла у круг презадужених земаља?
Многи су става да Босна и Херцеговина "преко ноћи" улази у круг презадужености.
Најава да Веће министара намерава од Међународног монетарног фонда (MMF) затражити 715 милиона евра узбуркала је духове код аналитичара и економске струке.
Многи су става да Босна и Херцеговина "преко ноћи" улази у круг презадужености.
ИНВЕСТИТОРИ ОКРЕНУЛИ ЛЕЂА ДОЛАРУ И ЗЛАТУ: Од сада своје наде полажу само у једну валуту
НАЈСНАЖНИЈА ЕКОНОМИЈА ЕВРОПЕ НА МУКАМА: Због короне 53 милиона путника мање у возовима
СЈАЈНЕ ВЕСТИ ЗА СРБИЈУ: Нова, енергетски ефикасна зграда ВМА уштедеће 30 одсто енергије
Коментаришући ову вест, економски аналитичар Фарук Хаџић напомиње како је прогресивни део струке у марту упозоравао власт да треба хитно формирати кризне економске штабове, помоћи одмах да се одржи привредна активност, јер је јефтиније одмах се задужити и помоћи да се задрже радна места и потрошња, него пустити да економија пропадне па онда поновно дизати, а сада видимо колико су погубне мере власти биле и колико је струка била управу.
- С обзиром на то да ови кредити иду директно у буџете, још увек не знамо за шта ће тај новац ићи, где ће се трошити, хоће ли уопште привреда добити и колико новца, колико ће од овог новца ићи на исплате пензија и плата јавног сектора и најбитније ко ће, када и колико дуго тај новац враћати. Није се проблем задужити, али је проблем како ће се тај новац потрошити. Трошење без визије и плана је пут у самоуништење - каже он.
Кредитна "репрезентација" Већа министара поново се састаје, не са циљем да спаси грађане од глади и болести вец да поново задужи грађане и дефинитивно одведе БиХ у катастрофу невиђених размера, тврди економиста Драшко Аћимовић.
- Укупан јавни дуг је 12,17 милијарди марака (око 6,5 милијарди евра) за првих шест месеци 2020. године и чини 35,5 посто задужености од укупног БДП-а. Ако узмемо у обзир да ће БДП 2020. године бити минимум 11-13 посто мањи у односу на 2019. и да ће пад прихода од индиректних пореза бити минимум мањи за 12-15 посто, а да нису смањени ни трошкови ни плате функционера ни беспотребне набавке, долазимо до стравичног података да це БиХ с новим кредитима бити задужена преко 50 посто - говори Аћимовић.
Манипулација политичара у БиХ да је дозвољена задуженост 60 подост од БДП је ноторна неистина, каже он.
- Земље Европске уније спадају у развијене и имају договорени лимит дуга од 60 посто јер привреда развијених земаља може да издржи такав дуг. Босна и Херцеговина спада у ред земаља у развоју и привреда не може да издржи дугове веће од максимално 35 до 40 одсто БДП-а - закључује Аћимовић.
Подсећамо, тамошњи медији su prethodno објавили како Веће министара Босне и Херцеговине планира од Међународног монетарног фонда (MMF) затражити огромних 715 милиона евра, а не 510 милиона како се спекулисало.
Како је ранији дуг земље био 4,2 милијарде евра, те како је ове године већ узела око 340 милиона евра, додатних 715 милиона би довело до повећања задужености за 25 одсто у само једној години.