СРБИЈА ГРАБИ НАПРЕД: Привреда у плусу, БДП ће ПРЕМАШИТИ очекивани план!

посао / Извор: Профимедиа/илустрација

Оживљава индустрија, а само "Турски ток" додао 1,8 одсто БДП-у.

Привреда Србије ову годину би могла да заврши са растом од 3,8 одсто, ако не и више од тога, сматра Миладин Ковачевић, директор Републичког завода за статистику. После убрзања од 4,8 одсто у трећем кварталу, економисти верују да ће, у најгорем случају, постићи планирани раст бруто домаћег производа од 3,5 одсто.

БРЗИМ ПРУГАМА ДО ХАЛКИДИКИЈА И СОЛУНА - Вучић: "Повезивање Грчке и Србије доводи више туриста и већи извоз"

ИПСИЛОН КРАК ГОТОВ ДО КРАЈА ГОДИНЕ: Напокон повезивање Келебије са ауто-путем Хоргош - Нови Сад

ОД БЕОГРАДА ДО ВРЊАЧКЕ БАЊЕ ЗА САТ И ПО! Шта нови коридор доноси мештанима у долини Мораве?

У прилог тиме иде оживљавање индустријске производње последњих месеци, пољопривреда која је ове године задржала добар прошлогодишњи ниво, али и радови на нашем делу "Турског тока". Само градња гасовода доноси 700 милиона евра додате вредности, а БДП ће погурати за 1,8 одсто. Светска банка, пре који месец, снизила је своју процену раста Србије на - 3,3 одсто.

- Ове године имамо најмање три генератора раста. Једно је грађевинарство, али не само "Турски ток". То је и градња инфраструктуре и станова - сматра Миладин Ковачевић. - Други је раст извоза и опоравак индустрије. Очекује се наставак раста индустрије и извоза. Трећа ствар је пољопривреда. Она је остала на нивоу прошлогодишњих рекордних приноса. И наредне године можемо да очекујемо наставак раста грађевинарства. "Турски ток" се наредне године опрема, настављају се послови. Трговина и услуге ће извесно расти, а оне чине 60 одсто БДП. То је подстакнуто и повећањем плата. Постоје многобројни разлози наставка раста, за следећу годину се пројектује раст од четири одсто.

- Изгледа да смо почели да извозимо производе веће фазе обраде, што је добро - процењује економиста Иван Николић. - Застој у Европској унији није изазвао пад нашег извоза, што је ранијих година било неизбежно. Истраживали смо да ли је одговор у бољем квалитету или новим производима. Утврдили смо да се у технолошком сегменту ствари мењају. Удео ниских технолошких грана у прерађивачкој индустрији је око 38 одсто, али опада. Имале су удео од 45 одсто 2010. године. У међувремену је удео средње развијених технологија порастао за десет процената. Србија више није конкурентна искључиво у размени ниских технолошких производа. Резултати показују да је то резултат активности страних компанија.

НОВА ДЕОНИЦА БЕСПЛАТНА! Неће бити путарине на ауто-путу "Милош Велики" од Сурчина до Обреновца