СРПСКА ПРИВРЕДА У 2023. У БРОЈКАМА: Сви сектори бележе РАСТ, ево шта се дешава са ИНФЛАЦИЈОМ
Забележен и велики раст запослености
Србија је у 2023. години остварила реални раст бруто домаћег производа од 2,5 одсто. Највећи допринос укупном расту индустријске производње са растом од 12,5 одсто дао је сектор енергетике. Инфраструктурни пројекти погурали су раст грађевинског сектора за 9 одсто, док је у рударству и прерађивачкој индустрији раст једва 0,5 одсто.
ПАПРЕНО! Смештај за једну ноћ кошта ЧАК 150 ЕВРА, цене отишле у небо
ВУЧИЋ ОБИШАО РАДОВЕ НА ИЗГРАДЊИ БРЗЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ "ОСМЕХ ВОЈВОДИНЕ": Велике ствари улажемо у ово, за Војводину смо мислили да је најразвијенији део Србије... (ФОТО/ВИДЕО)
БЕОГРАЂАНКУ ДВА ПУТА ПРЕВАРИЛИ У ПРОДАВНИЦИ НА БАЊИЦИ: Трик је увек исти, а мало ко на каси обрати пажњу на ту "СИТНИЦУ"
Сви сектори српске привреде – грађевина, пољопривреда, индустрија и услуге забележили су раст ове године. Србија је наставила да бележи раст бруто домаћег производа и успела да очува макроекономску стабилност у условима бројних изазова из међународног окружења и изражених геополитичких тензија, показују резултати прелиминарне процене макроекономских кретања у 2023. години које је објавио Републички завод за статистику.
Према процени РЗС-а, Србија је у 2023. години остварила реални раст бруто домаћег производа од 2,5 одсто, што је у складу с пројекцијом Народне банке Србије.
- Физички обим индустријске производње повећан је за 2,4 одсто захваљујући снажном опоравку сектора енергетике, који је повећао производњу за 12,5 одсто. Раст производње од по 0,5 одсто забележен је и у рударству и у прерађивачкој индустрији, која је показала отпорност у условима успоравања екстерне тражње. Када је реч о осталим производним секторима привреде, пољопривредна производња је повећана за 9 одсто, а слична динамика раста забележена је и у грађевинарству, где је реални раст вредности изведених радова износио 8,9 одсто, захваљујући пре свега интензивирању реализације инфраструктурних пројеката - кажу у Народној банци Србије.
Они наводе да је то утицало и на то да укупне инвестиције реално порасту за 3,5 одсто, чему је допринео и висок прилив страних директних инвестиција, који би и у 2023. требало да се креће око рекордног нивоа из 2022. године – од око 4,4 милијарде евра.
- У оквиру услужних сектора забележен је раст активности, на шта указују реални раст промета у угоститељству од 8,8 процената, физичког обима саобраћаја од 21,3 одсто и броја ноћења туриста од 1,9 одсто, који су надмашили реално смањење промета у трговини на мало од 1,8 одсто - кажу у НБС.
Повољна кретања у 2023. настављена су и на тржишту рада, где се бележи даљи раст запослености, смањење незапослености и раст зарада, реално посматрано.
"Просечна зарада је на нивоу године номинално повећана за 15 одсто, док је њен реални раст био око нивоа реалног раста бруто домаћег производа и износио је 2,6 одсто, што потврђује да је очувана куповна моћ становништва. Током 2023. године стопа незапослености у просеку се кретала око нивоа из претходне године, а у трећем тромесечју, према подацима из Анкете о радној снази, износила је девет одсто, док је у истом периоду стопа запослености износила 50,7 одсто", наводе у централној банци.
Инфлација преполовљена
Просечна годишња инфлација у 2023. износила је 12,1 одсто, при чему је међугодишња инфлација у децембру била 7,6 одсто, што је двоструко ниже него на крају 2022. године.
- Међугодишња инфлација се од другог тромесечја налази на опадајућој путањи, што је било у складу с пројекцијом Народне банке Србије. Смањењу инфлације допринеле су мере монетарне политике, попуштање глобалних трошковних притисака, смањена увозна инфлација и добра пољопривредна сезона. Базна инфлација се током целе године кретала на знатно нижем нивоу од укупне, захваљујући, између осталог, и дугогодишњој релативној стабилности девизног курса - кажу у НБС.
У оквиру спољнотрговинских кретања, робни извоз изражен у еврима требало би да реално порасте за четири одсто, уз очувану секторску и географску распрострањеност, у чијој се основи налази прилив страних директних инвестиција. У НБС сматрају да ово представља добар резултат с обзиром на успоравање привредног раста у зони евра, која је наш најзначајнији трговински партнер.
С друге стране, увоз робе изражен у еврима требало би да буде нижи за 6 одсто, највише због смањеног увоза енергената, и то пре свега по основу смањења увозних цена с рекордних нивоа забележених током 2022. године.
(Србија Данас/РТ Балкан)