СТАРОСНА ГРАНИЦА ЗА АУТОМАТСКИ ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА СЕ БРИШЕ? На посао и после 65. године
Постоји појашњење како би дужи останак у свету рада значио и повећање пензија за сваки месец каснијег одласка у пензију
Хрватско Министарство рада планира да ревидира законску одредбу о аутоматском престанку радног односа са 65 година живота и 15 година стажа. Измене ће ићи постепено и у смеру да се сваке године, на пример, по три месеца подиже старосна граница за одлазак у пензију.
КАКО ЈЕ "ПАО" НАЈВЕЋИ МЕШЕТАР БЕРЗЕ БИТКОИНА: За 10 година "опрао" на дарк нету 336 милиона долара, у уторак ухапшен
НА ЗЛАТИБОРУ "НЕМА ГДЕ ШИБИЦА ДА ПАДНЕ": Туриста на претек, а језеро мами лепотом (ВИДЕО)
Први пар у Европи уселио се у штампану кућу: Направљена је у рекордном року, без муке с мајсторима и ценом (ФОТО/ВИДЕО)
Иако је на овонедељном састанку око измена Закона о раду било и радикалних предлога да се старосна граница за аутоматски престанак радног односа скроз избрише, што је зачудило послодавце, извори из Министарства рада кажу да то ипак неће бити тако, него да је вероватнији сценарио да се постепено та граница диже до 67 или 68 година. До тих година живота радили би само они радници који то желе, а граница би се дизала највероватније за три месеца годишње.
- То је нешто што тек треба да усагласимо са социјалним партнерима, а интенција је да они који то желе и могу остану дуже у свету рада - поручују из хрватског Министарства рада.
Та би се одредба онда односила и на приватни, али и на јавни сектор.
Постоји појашњење како би дужи останак у свету рада значио и повећање пензија за сваки месец каснијег одласка у пензију, односно тзв. бонификацију од 0,34 одсто до највише 20,4 одсто. Мењао би се и Закон о обвезном здравственом осигурању, који у целости намеће обавезу подмиривања трошкова боловања послодавцу који запошљава радника који је већ испунио услове за старосну пензију, а уз то би се мењали и сви повезани прописи.
Аргументи су да је у Хрватској становништво све старије, да има тенденцију даљег пада броја становника на 3,4 милиона до 2050. уз повећање удела становништва старијег од 65 година са 21,1 на 30,2 одсто.
Данијел Нестић из Економског института каже да је то озбиљна тема за расправу и да је добро да Влада узме довољно времена како би изнедрила коначно решење.
- Очекујем да би се могла повећати старосна граница, једнократно или поступно, и то би био добар смер. У Хрватској је, наиме, просечни радни стаж кратак и у том се периоду прикупи релативно мало доприноса, па су последично и пензије мале. Решење је да се повећа број година у радном односу како би се повећале и пензије. Људи су све здравији, све дуже живе и треба допустити онима који то желе да дуже и раде - сматра Нестић.
Упозорава, ипак, како то треба направити постепено и у дијалогу с послодавцима и радницима, и то не само због приватног, него и јавног сектора, где се може очекивати да ће већи број људи хтети да остане да ради дуже, што може бити опасност ако се то направи нагло јер би се могао закочити прилив младе радне снаге.