Свака роба нађе свог купца: Извозе се муљ, животињска црева, бешике, срж рогова
Извози се и незамисливо
Статистика показује да само 15 одсто хрватских предузећа извози, али она истовремено запошљавају 52 одсто укупног броја запослених у свим предузећима.
Истовремено, остварују 66 одсто укупних прихода од продаје, а у развој улажу чак 79 процената укупних средстава улаганих у развој, пише Глас Славоније.
- Многи ће с неверицом реаговати на податак да Хрватска у Мађарску извози - муљ! Да, заиста, прави муљ, који настаје након обраде, односно пречишћавања отпадних вода. А одлагање муља, с обзиром на све већи број пречишћивача отпадних вода, постаје проблем - наводи се у тексту.
Податак о извозу муља, како се додаје, могао се чути на конференцији о водама у Загребу.
- Само у нашем главном граду годишње настаје око 50 хиљада тона муља. Компанија Кемис-Термоцлеан из Загреба овлашћена је за одлагање муља, а извози га у дневним количинама од 100 до 200 тона, у Мађарску, где се муљ користи за рекултивацију старих рударских копова глине и депонија пепела из термоелектрана - пише у чланку.
Хрватска извози и низ необичних биљних производа
Тако је извоз у категорији - лишће, грање, свеже, сушено у 2015. донео 266 хиљада евра, а прошле године 220 хиљада. Сасвим солидне приходе доноси извоз сламе и плеве.
- Пре две године извезли смо 23.663 тоне сламе, чија је вридност 1,2 милиона евра. Лани је количина знатно смањена, на 15.635 тона, те је и приход снижен на 817 хиљада евра... Занимљив је и извоз винског талога или винског камена, и то пре две године у вредности од готово хиљаду евра - наводи Глас Славоније и констатује да када се погледају споменути извозни производи - може се само још једном закључити да свака роба има свог купца.
Према подацима часописа Комунал, на тим рекултивисаним површинама омогућава се подизање насада биомасе и узгој енергетског биља, које се затим у мађарским когенерацијама користи за производњу електричне енергије.
Из Хрватске привредне коморе, су Гласу Славоније доставили податцревак да су, према извештају о извозу отпада Хрватске агенције за околину и природу, 2015. године из Хрватске извезене 1.563 тоне различитих муљева, дакле не само оних од пречшћавања воде.
Подаци Државног завода за статистику, које је обрадила ХГК, показују да Хрватска извози и животињска црева, бешике и желуце.
Тај извоз је 2015. године износио 763 тоне и вредео је 4,6 милиона евра, а прошле године (959 тона) 4,4 милиона евра.
- Извозимо и птичју кожу и друге птичје делове. У 2015. години у вредности од 994 евра, а 2016. тај извоз бележи велики пад, на 527 евра - наводи лист.
Ту прича о животињским остацима као извозним производима не завршава.
Тако Хрвати извозе и кости и срж рогова, прах и отпатке који су им 2015. године донели скоро 61.000 евра извозних прихода, а лани нешто више од 84.000 евра.