СВЕ ЈЕ МАЊЕ СЕЗОНСКИХ РАДНИКА У СРБИЈИ: Послодавци нуде дупло више новца, дневнице и до 3.000 динара, али НЕМА КО ДА РАДИ
Сезонски берачи јагода у Србији дневно могу да зараде најмање 2.000 динара, а међу пољопривредницима који их ангажују све више има оних који нуде и двоструко већу зараду по дану.
Проблем је, међутим, у томе што не могу да пронађу ваљану радну снагу, јер брање овог слатког воћа није нимало једноставно. Газде се довијају на различите начине, маме их и већим дневницама, али често ни то не помаже.
С тим се суочава и породица Марковић из Слатине код Шапца која ове године производи јагоду у два пластеника, на 15 ари, али и ван пластеника, на још 35 ари земљишта. Посао је, како кажу, веома тежак, а око брања су ангажовани сви чланови домаћинства, јер нико други неће да ради.
БУДНО ОКО ПОРЕСКЕ УПРАВЕ ВИДИ СВАКОГ: Почела провера рачуна спортиста, уметника, политичара
ЦЕНЕ НИКАД ВЕЋЕ У ЦЕЛОМ СВЕТУ: Шта нам се спрема и каква нас економија чека после тешке корона године
ГРЧКА У ПОНОЋ ОТВАРА ГРАНИЦЕ ТУРИСТИМА: Детаљан приказ свих мера и правила која ће од сутра важити
Пољопривредник Дарко Марковић потврђује да је од саме производње једино теже пронаћи вредног радника, посебно откако је у шабачки крај пре неколико година стигла јапанска компанија која је запослила око 3.500 радника.
- До тада су се сви бавили пољопривредом, посебно производњом овог воћа, по чему је цео крај и познат. Сада се брањем јагода малтене нико не бави, а сезона управо креће и трајаће до септембра. Ми можемо да понудимо око 3.000 динара дневно. За најмање осам сати рада може да се убере око 130 килограма јагода, што је око 20 гајбица. То наравно није лако радити, посебно не у пластеницима, кад је топло, али и поред тога што је добро плаћен посао, ретко ко хоће да их бере - признаје Дарко. Просечна откупна цена за рану јагоду из пластеника је око 280 динара, а од производње овог воћа може да се живи пристојно.
Како наћи довољан број сезонских радника, посебно у условима пандемије, када је ионако отежано кретање радне снаге, питање је које не мучи само суседне и земље ЕУ, него и Србију којој радна снага све више недостаје. Док надлежни упозоравају на опрез и саветују да се грађани пре било ког радног ангажмана добро распитају ко је послодавац и да ли нуди уговоре, сезонци се све чешће питају и да ли ће им газда обезбедити ваљану заштиту и услове рада у условима ширења вируса корона.
Тренутно, сезонски радници највише имају посла у грађевинарству, где су и највише ангажовани у раду на црно, потврђују у Инспекторату за рад, али илегалног рада има и у услугама смештаја и исхране, трговине, производње прехрамбених производа...
Рад на црно у пољопривреди се организује тако што одређени број радника добије посао на неколико недеља, уз у просеку 2.500 динара дневнице и обезбеђен смештај и три оброка, али без било каквог уговора о раду. Тако остају и без свих радних права, а дневнице зарађују код газда пољопривредних имања које инспектори рада готово да и не обилазе.
Сезонски послови се иначе могу обављати на основу уговора о раду на одређено време и уговора о привременим и повременим пословима, али се посебна евиденција о ангажовању радника по овим уговорима не води. Са друге стране, према подацима НАЛЕД-а, посредством електронског софтвера за пријављивање сезонских радника у Србији је регистровано више од половине од око 80.000 сезонаца.
Радници данас имају сигурну накнаду, пензијско, осигурање у случају повреде на раду, правну сигурност иако не постоји писани уговор, јер је сама регистрација на порталу довољан доказ (могу да траже и писану потврду послодавца).
Незапослени који су пријављени на евиденцији Националне службе могу да се изјасне да ли су заинтересовани за обављање сезонских послова. Ипак, обављање оваквих послова не утиче на број незапослених, јер се они који су ангажовани на сезонским пословима не бришу са евиденције и не губе законом прописана права, као што је рецимо право на новчану накнаду.
Надлежни наглашавају да су најтраженији сезонски послови из области пољопривреде: садња, сетва, жетва, берба, заштита биља, припрема земљишта, орезивање, чишћење, љушћење, сортирање…