Тренутна ситуација је повољна за нас: Пад вредности долара смањује дуг Србије

Време јефтиног новца ће се наставити још неко време, али не задуго. Европска централна банка (ЕЦБ) за сада је задржала кључне каматне стопе на рекордно ниском нивоу и наставља да купује обвезница, односно штампа пара. Ако ће током јесени, а можда чак и у октобру преиспитати мере и могуће заустави велику производњу новца.

СКАНДАЛ У ПРОСВЕТИ: Неки професори у Србији на папиру раде 400 САТИ ДНЕВНО

Брнабић разговарала са делегацијом кинеске компаније: Занимају нас српске фирме

Бошко Живковић, професор на београдском Економском факултету, каже да је тренутна ситуација за нас добра.

- То значи да ће камате и остати ниске. Имали смо велике користи од политле ЕЦБ-а, јер су и код нас, последично, у последњих неколико година пале камате. Друга корист је што се држава задужује по ниским каматама које су мање или једнаке од стопе раста БДП-а што доводи до тога да се смањи однос нашег јавног дуга према БДП-у. Колико ће време јефтиног новца потрајати незахвално је предвиђати јер зависи од стопе привредног раста у ЕУ – каже Живковић.

ЕЦБ је иначе знатно подигла прогнозу раста брудо домаћег производа (БДП) еврозоне за 2017. годину са 1, 9 одсто на 2,2 одсто. Пројекције банке за 2018. годину и 2019. годину остале су непромењене у односу на јунске, које су званичници ЕЦБ-а проценили на 1,8 одсто и 1,7 процената, преноси агенција Франс прес.

За разлику од привредне активности ЕУ, која иде узлазном путањом, други параметар за одређивање монетарне политике, а то је инфлација, и даље је у црвеном. Другим речима, не показује још знаке да је могуће да додстигне инфлациони циљ од два одсто годишње.

Марио Драги, председник ЕЦБ, изјавио је да је банка благо смањила прогнозе инфлације за наредне две године, прецизирајући да с еочекује да ће потрошачке цене порасти 1.2 одсто идуће године, и 1.5 одсто 2019., што је 0.1 процентни поен ниже него што је раније предвиђано. Банка је задржала прогнозу инфлације за 2017. годину на непромењеном нивоу од 1.5 посто.

Бошко Живковић указује да је сектор предузећа у ЕУ још увек презадужен.

- Због тога ЕЦБ нема коме да пласира ту огромну количину пара коју емитује. Последица је да велики део тог новца иде преко океана у САД и Азију. Такође, велики део тог новца се користи за куповину државних дужничких хартија земаља ЕУ, које имају проблема са јавним дугом као што су Грчка, Италија, Шпанија, Ирска што је лош исход програма ЕЦБ. Значи, новац се користи шпекулативно, а не за подстицање привредног раста, међутим, ЕУ нема другог излаза – каже Живковић.

СПАС ЗА КУЋНИ БУЏЕТ: Чекове свакодневно користите за плаћање, али ово МОРАТЕ знати

Иначе, евро је и ове године порастао више од 10 одсто у односу на амарички долар, и тренутно осцилира око нивоа близу 1.20 долара за евро. Пад вредности америчке валуте од посебног је значаја за нас због доларског дуга у укупном јавном дугу који износи 32-22 одсто.

За разлику од Србије пад вредности долара није добра вест за ЕУ. Марио Драги је “изразито забринут” због недавног јачања евра, који представља кочницу расту инфлације у тренутку када политичари из земаља еврозоне траже ублажавање стимулативних мера. ЕЦБ ће, према речима Драгија, ове јесени објавити своје наредне потезе у погледу програма подстицања, пошто се банка приближава томе да постепено изађе из ере јефтиног новца.

- Ове јесени одлучићемо о инструментима монетарне политике за период после краја године, узимајући у обзир очекивану путању инфлације и финансијске услове који су потребни за одржив повратак стопе инфлације ка нивоима који су испод, али близу два процента - рекао је Драги.