УМРЕЖЕНИ СУ ГРАДОВИ СРБИЈЕ: Велике инвестиције у саобраћајну инфраструктуру у последњих 10 година

У Србији се тренутно гради и пројектује више од 1.200 километара ауто-путева од севера ка југу државе. Гради се потпуно нова путна инфраструктура. Са сваким изграђеним километром расте квалитет живота, развија се привреда и туризам. 

Тек након 2012. године су радови на заосталој инфраструктури постали приоритет и од тада су обновљене и изграђене хиљаде километара локалних и државних путева, ауто-путева и пруга. Мрежа путева шири се у свим деловима наше земље и омогућава равномеран развој целе Србије, чак и оних делова који су деценијама били запостављени.

Завршени су важни инфраструктурни пројеки:

Један од најзначајнијих паневропских саобраћајних коридора, коридор 10, завршен је после 50 година

Значај овог коридора огледа се у томе што његови краци пролазе кроз Србију и повезују Аустрију, Мађарску, Словенију, Хрватску, Србију, Буграску, Северну Македонију и Грчку. Поред регионалне повезаности, овај коридор повезује и градове и општине у Србији као што су Ниш, Лесковац, Владичин Хан, Врање, Бујановац и Прешево.

Поред тога, јужни крак овог значајног коридора пролази и кроз Грделичку клисуру, док источни крак иде у смеру према бугарској граници што представља додатни плус за развој индустрије и привреде и долазак нових инвеститора који ће нашим грађанима обезбедити нова радна места и веће плате.

Завршетком Ипсилон крака Коридора 10 на граничном прелазу Келебија после 30 година доприноси се привредном потенцијалу Суботице, која је једно од омиљених места страних инвеститора. У завршетак изградње Ипсилон крака уложено је око 2,8 милијарди динара.

Ових 813 километара потпуно завршеног ауто-пута кроз нашу земљу променило је Србију, показало да се пројекти завршавају до краја, али, што је најважније, повезало људе, градове и учинило нам свима живот лакшим.

Ауто-пут „Милош Велики“

Ауто-пут „Милош Велики“ повезује Београд са Чачком у дужини од 120 километара. Траса ауто-пута Е-763 је крак трансевропског ауто-пута који повезује његове главне правце од Гдањска до Атине и Истанбула са Јадранским морем и луком Бар. Повезује следеће градове и општине: Обреновац, Уб, Лајковац, Љиг, Рудник, Таково, Горњи Милановац и Прељину. Сурчинском саобраћајницом повезан је са Коридором 10 и Београдом.

Овај ауто-пут отворен је 2019. године. Завршетком и тог дела аутопута "Милош Велики" од Београда до Чачка се стиже за око сат времена. Ауто-пут има укупно 12 мостовских конструкција, распона од 11 до 1.581 метра, као и две велике петље Сурчин и Обреновац.

Обилазница Батајница-Орловача

Београдска обилазница је један од најзначајнијих пројеката, чија је градња почела пре више од 30 година. Новоизграђеном обилазницом од Батајнице до Орловаче стиже се за 20 минута, а завршетком овог пројекта успостављена је саобраћајница Орловача са прилазном саобраћајном рампом и петљом Петлово брдо са две одвојене траке од метроа до петље, укључујући и мост преко старог кружног тока од Раковице до Железника. Урађени су и тунели Липак и Железник и три моста. Цела деоница моста на Савском коду Остружнице до Бубањ Потока дуга је 20,4 километра са приступним саобраћајницама, а вредност пројекта је била 227 милиона евра.

Раније је изграђена обилазница од Батајнице до Добановаца и Остружнице, са новим мостом на Сави који је изграђен поред старог остружничког моста. Планирана је и изградња наставка обилазнице од Бубањ Потока до Панчева, када би цела обилазница била дуга око 69 километара. Тако би се комплетирао цео саобраћајни прстен око Београда, чиме би се потпуно изместио теретни саобраћај из града.

Батајничка петља

Завршена је Батајничка петља на ауто-путу Е-75, укупне дужине 3,5 километара вредности 9 милиона евра. Изградња ове петље трајала је читавих 10 година, а у примарној функцији без свих приступних рампи отворена је 2015. године. У последњој фази изграђен је један од најважнијих прикључака, пошто до сада Батајничкој петљи и ауто-путу није било могуће приступити директно из Батајнице. Саобраћајница је завршена пре рока и за мање новца.

Обновљен Жежељев мост

После 19 година поново краси Нови Сад. Саобраћај преко новог Жежељевог моста успостављен је 1. септембра 2018. године, 19 година од рушења старог моста у НАТО бомбардовању, 23. 4. 1999.

У току су радови на укупно девет нових ауто-путева и брзих саобраћајница на територији наше земље:

Моравски коридор

Србија ће завршетком радова на коридору Е-761, од Појата до Прељине, у дужини од 112 километара, добити најшири ауто-пут и први који ће бити потпуно дигитализован: од Чачка до Ниша стизаће се за највише 90 минута, а од Краљева до Ниша за 75 минута. Дуж целог ауто-пута су оптички каблови, те ће грађани, поред интернета, имати и разна обавештења о саобраћају, гужвама, важним објектима и друго. Моравски коридор спојиће ауто-пут Београд–Ниш, са ауто-путем „Милош Велики“. Вредност пројекта је 745 милиона евра.

Брза саобраћајница Рума-Шабац-Лозница

Изградња ауто-пута и брзе саобраћајнице Рума-Шабац-Лозница је у току и биће дугачка око 80 километара. Предвиђено је да се састоји од три деонице: деоница ауто-пута Рума-Шабац у дужини од око 22 км, мост преко реке Саве (са приступним објектима) у дужини од 2,7 км и деоница Шабац-Лозница, која ће се градити у профилу брзе саобраћајнице у дужини од 55 км. Укупна инвестиција је 467.500.000 евра.

Ауто-пут од Руме до Шапца биће завршен до краја септембра или почетка октобра 2023. године, а брза саобраћајница од Шапца до Лознице до краја октобра 2024. године. Новим коридором од Београда до Шапца ће се стизати за највише 40 минута, а до Лознице за сат и 15 минута.

Брза саобраћајница Иверак – Лајковац

Брза саобраћајница Иверак-Лајковац дуга је 18.3 километара, а вредност пројекта је 18,6 милијарди динара и биће завршена до краја 2022. године. Пут ће имати по две траке у сваком смеру и пројектован је за максималну брзину до 100 километара на сат. Деоница је грађевински прилично захтевна, јер ће имати 25 објеката, као и једну саобраћајницу. Саставни део овог пројекта је и комплетна регулација тока реке Колубаре и њених притока, што би требало да спречи поплаве у овом делу Србије.

Ауто-пут „Милош Велики“ - деоница Нови Београд-Сурчин

Радови на овој деоници су у току и она је део ауто-пута “Милош Велики”. Грађевински је веома захтевна јер пролази кроз насељено место Београда, али омогућиће возачима из Војвођанске улице и Јурија Гагарина на Новом Београду да се директно прикључе на „Милош Велики”, уместо уласка на ауто-пут Београд-Загреб. Дужина ове деонице је 7,9 км, а планирана инвестиција је 6,8 милијарди динара.

Фрушкогорски коридор

Вредност пројекта изградње брзе саобраћајнице “Фрушкогорски коридор” је 606 милиона евра. У оквиру овог брзог пута биће изграђен мост на Дунаву код Ковиља у дужини од 1,8 километара, као и тунел „Иришки венац” у дужини од чак 3,5 километара.
Овај пут, са велелепним мостом и тунелом, биће фантастичан пут од скоро 48 километара и биће завршен до марта 2024. године. Саобраћајница ће имати четири траке од по 3,5 метра, без зауставних трака, и спајаће ауто-путеве ка Шиду и Суботици.

Ауто-пут Београд-Сарајево

Ауто-пут Београд-Сарајево пројекат је вредности 250 милиона евра и Инфраструктурно ће повезати главне градове Републике Србије и Босне и Херцеговине и створити везу са паневропским коридорима. Завршетак радова предвиђен је до краја 2022. године.

Брза саобраћајница Пожаревац-Велико Градиште-Голубац

Изградња брзе саобраћајнице Пожаревац-Велико Градиште-Голубац вредна је 337 милиона евра, а крај радова предвиђен је за новембар 2024. године. Возила ће овим путним правцем моћи да возе 100 километара на час, а дужина трасе је 68 километара.
На траси планом је предвиђена изградња 30 мостова преко река и канала, као и 26 петљи, раскрсница и кружних раскрсница и 21 денивелисано укрштање. 

Обилазница око Горњег Милановца

У току су радови на изградњи обилазнице која је део приступне саобраћајнице од петље Таково на ауто-путу "Милош Велики" до Горњег Милановца. Деоница је дуга 30 километара, од чега је 9,4 километра само обилазница око Горњег Милановца. Рок за завршетак је 2023. година и вредност радова је 30 милиона евра, а обилазница ће растеретити Горњи Милановац од теретног саобраћаја, али и отворити развојну перспективу, јер је уз обилазницу 30 хектара земљишта намењеног за нову индустријску зону. 

Ауто-пут Ниш-Мердаре

Почели су радови на изградњи ауто-пута Е80 Ниш – Мердаре, на првом сектору од Ниша до Плочника, у дужини од 39,5 километара. Прва деоница која се ради је дужине од 5,5 км и почиње на постојећој петљи “Мерошина” на коридору ауто-пута Е75 и завршава се после планиране петље „Мерошина- исток“. На деоници постоји шест мостова и надвожњака и планирана је изградња једног одморишта. Вредност изградње првог сектора ауто-пута је око 225 милиона евра.

На читавом делу ауто-пута дугог скоро 77 километара до административног прелаза Мердаре планирано је 85 мостова, 18 километара тунела. То је део будућег ауто-пута Ниш-Приштина-Драч дужине 383 колиметара који ће повезати Србију са највећом луком у Албанији и представљаће везу Коридора 10 са Рутом 6 (Скопље-Приштина) и Рутом 2б (Сарајево-Подгорица-Валона).