Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

УСКОРО ЋЕМО У ОВОЈ ДРЖАВИ ПЛАЋАТИ САМО У ЕВРИМА! Од 2023. године комшије у потпуности прелазе на НОВУ ВАЛУТУ

11.12.2021. 13:59
Пише:
Србија Данас/Блиц
cene nekretnina
цене некретнина / Извор: Профимедиа/илустрација

Влада је 1. јануар 2023. године одредила као датум када би требало да уђу у еврозону.

Потпредседник Владе и министар финансија Хрватске Здравко Марић у петак је у Ровињу изјавио да је закон о евру у фази израде.

Његов би нацрт требало да буде објављен средином јануара док се његово доношење очекује у априлу идуће године.

Најлепши поклон у престоници је ЈП "Пошта Србије": Шаљу се писма Божић Бати, а спремили су и вредне поклоне (ВИДЕО)

Најлепши поклон у престоници је ЈП "Пошта Србије": Шаљу се писма Божић Бати, а спремили су и вредне поклоне (ВИДЕО)

КУПЦИ ПОЛОВЊАКА, ОПРЕЗ! Србијом круже разне преваре и ПОДВАЛЕ - при избору возила обавезно припазите на ОВЕ ДЕТАЉЕ

КУПЦИ ПОЛОВЊАКА, ОПРЕЗ! Србијом круже разне преваре и ПОДВАЛЕ - при избору возила обавезно припазите на ОВЕ ДЕТАЉЕ

СТИЖЕ ВЕЛИКИ СПАС ЗА ПОТРОШАЧЕ: Ево шта нам све доноси нови Закон о заштити потрошача, а казне су ПАПРЕНЕ

СТИЖЕ ВЕЛИКИ СПАС ЗА ПОТРОШАЧЕ: Ево шта нам све доноси нови Закон о заштити потрошача, а казне су ПАПРЕНЕ

Уз тај закон биће потребно променити 46 законских и више од 70 подзаконских аката пре самог увођења евра, рекао је Марић на конференцији "Хрватска као део еврозоне", која се одржава у Ровињу у организацији Вечерњег листа и Истарске жупаније.

Влада је 1. јануар 2023. године одредила као датум када би Хрватска требало да буде спремна за улазак у еврозону, а објава формалне одлуке о уласку Хрватске у еврозону очекује се средином идуће године.

- Од тог тренутка Хрватска практично улази у завршну фазу и сав овај посао који радимо морамо још да убрзамо јер је пуно посла пред нама - рекао је Марић, подсећајући да ће бити потребно повући готово милијарду и сто милиона комада кованица куна и 500 милиона новчаница куна те обавити преснабдевање банака, поште, Фине и предузетника новчаницама и кованицама евра.

novac
новац / Извор: Профимедиа/илустрација

Предстоји велико прилагођавање у финансијском сектору, те све заједно има заједнички назив, а то су "информисање и заштита потрошача као интегрални принцип целог процеса који водимо".

Према његовим речима, од августа идуће године ће, кроз закон о евру, бити регулисана обавеза двојног исказивања цена, што је један од начина да се ублаже притисци на инфлацију.

- Првог јануара 2023. преко ноћи пребацујемо се на евро и још две недеље ће трајати дуални оптицај, грађани ће моћи да плаћају у кунама, а након тога само у еврима. Раздобље дуалног исказивања цена трајаће минимално годину дана - истакао је министар Марић.

Поновио је да се отворено треба расправљати о важној теми уласка у еврозону.

- И премијер Пленковић и гувернер Вујчић и ја лобирамо код европских колега да Хрватска буде прва следећа чланица европске монетарне зоне. Сви знамо да имамо 'високоевризирано' друштво и економију. Па и ХНБ је дубоко интегрисан у токове европског система централних банака, стога је природно ићи према ономе што пише у самом приступном уговору са ЕУ. Као што је био дуг пут уласка у ЕУ, тако је много корака потребно направити за улазак у еврозону, али пре свега због тога што је то добро за нашу економију - поручио је министар Марић.

Гувернер Хрватске народне банке (ХНБ) Борис Вујчић утврдио је да је Хрватска земља која ће највише профитирати од уласка у еврозону.

- То ће бити тако јер је у Хрватској највећи валутни ризик, а он је највећи због високог ступња еуризације. Већина дугова хрватских предузећа је или у евру или индексирана уз њега. Значи ако дође до депрецијације куне према евру за десет одсто, повећаће се дуг корпоративног сектора за 20 милијарди куна (2,7 милијарди евра). Ако бисмо гледали све секторе, дуг се повећава за 52 милијарде куна (6,9 милијарди евра). Због тога је ризик висок и кад би дошло до тога, били бисмо у рецесији. И зато ХНБ никад није допуштао значајније флуктуације курса. Дакле курс морате стално држати фиксним и ви сте тиме практично већ у еврозони - поручио је гувернер ХНБ Вујчић.

Како се чуло на отварању конференције, иако одустајање од националне валуте са собом доноси одређене економске ризике, прелазак на евро отвара низ користи.

Хоће ли Хрватска искористити евро за економски напредак или ће јој одустајање од монетарне суверености бити тег око врата, зависиће пре свега од структуре и снаге домаће економије.

Пред Хрватском је ново европско финансијско раздобље и почетак коришћења бесповратних средстава на темељу Националног плана опоравка и стабилности, речено је на конференцији.