УСКОРО И У СРБИЈИ ТРГОВИНА ДИГИТАЛНОМ ИМОВИНОМ: Шта то значи?
Уводи се регистар заложних права над дигиталном имовином и институт такозваног "белог папира".
У Србији би за пола године требало да буде омогућено трговање виртуелном валутом и дигиталним токеном, као врстама дигиталне имовине, предвиђено је Предлогом закона о дигиталној имовини.
Стално слушамо како отплаћујемо Титове кредите: Откривамо вам на шта је он потрошио паре које данас враћамо
ИСПЛАТА ТЕК ЗА ГОДИНУ ДАНА? Реституција поново под новим правилима: Шта ће бити са обештећењима?
ВАЖИ ЗА ДЕСЕТ ГРУПА РАДНИКА! ПОНОВО ЛАКО ДО ДРЖАВНОГ ПОСЛА У СРБИЈИ: Потребно испунути само један услов!
Тај законски предлог данас је у начелу прихватио скупштински Одбор за финансије, уз више финансијских и пореских предлога закона који ће сутра бити на дневном реду седнице парламента.
- Дигитална имовина је дигитални запис вредности који се може дигитално куповати, продавати, размењивати или преносити - објаснио је помоћник министра финансија Филип Шановић.
Он је навео да се дигитална имовина може користити и као средство размене или у сврху улагања, при чему она не укључује дигиталне записе валута који су законско средство плаћања и другу финансијску имовину која је урађена другим законима.
Навео је да виртуелна валута нема правни статус новца или валуте, али је физичка или правна лица прихватају као средства размене и она се може куповати, продавати, размењивати, преносити и чувати електронски.
- Предложени закон прати међународну праксу по питању дефинисања појмова у оквиру крипто имовине, а описује врсте услуга повезаних са дигиталном имовином - каже Шановић.
Новим решењима уводи се институт такозваног "белог папира" који је у складу са међународном праксом и који се објављује приликом издавања дигиталне имовине.
Шановић објашњава да тај документ садржи податке о издаваоцу дигиталне имовине, дигиталној имовини и ризицима повезним с дигиталном имовином и који омогућава инвеститорима да донесу одлуку о инвестирању и процене ризике везане за улагање у дигиталну имовину.
Навео је да предложени закон уређује послове организовања платформе за трговање дигиталном имовином и услове под којима је дозвољено трговање дигиталном имовином.
- За пружаоце услуга повезаних са дигиталном имовином потребна је дозвола, као и минимални основни капитал које је привредно друштво у обавези да има када подноси захтев за добијање дозволе у циљу обављања услуга повезаних са дигиталном имовином - рекао је он.
Додаје да се уводи регистар заложних права над дигиталном имовином.
- Предложени закон предвиђа и казнене одбредбе у којима се описују кривична дела и врсте и висина казни у вези са радњама са дигиталном имовином - навео је Шановић.
Одбор за финансије је после расправе у начелу прихватио и Предлог закона о фискализацији
Славица Савичић из Министарства финансија каже да је идеја тог закона да се уведе нови онлајн систем који ће бити заснован на новим техничким решењима, у циљу што ефикаснијег сузбијања сиве економије, ефикасније Пореске управе и што већег прикупљања средстава у буџет.
Навела је да ће подзаконски акти ближе уредити техничка решења.
Каже да је новим решењима предвиђено да обвезник фискализације у тренутку промета на мало изда фискални рачун коришћем електронског фискалног уређања.
- Тај уређај је харвдерско и/или софтверско решење које користи обвезник фискализације ради издавања фискалног рачуна и преноса података о фискалним рачунама у систем за управљање фискализацијом Пореске управе - објашњава она.
Предвиђено је да обвезник фискализације користи безбедносни елемент за потписивање фискалних рачуна и потврду идентитета приликом размене података и информација са Пореском управом.
Такође, Пореска управа ће успостави регистар елемената електронских фискалних уређаја чија је употреба одобрена.
- Предлаже се да се у моменту промета на мало сваки рачун фискализује и да се Пореској управи обави пренос података о издатом фискалном рацуну путем сталне интерент везе у реалном времену - објаснила је Савичић.
- Ако се ти подаци не могу доставити у реалном времену услед прекида интернет везе или ако она није доступна на месту промета, предвиђена је обавеза чувања података у интерној меморији електронског фискалног уређаја до момента преноса података Пореској управи - каже она.
Додала је да је предвиђено да закон буде у примени од 1. јануара 2022. године.