10 најугроженијих врста на свету

1. Тигар

Нове студије показују да постоји око 3.200 тигрова у дивљини. Тај број чини мање од 7 процената њиховог почетног броја. Стална сеча шума и криволов прете да доведу тигрове у исту ситуацију као њихове претке у другим деловима Азије. Тигрови се лове због делова тела који се користе у азијској медицини, а њихово крзно је такође на цени. Додатно, пораст нивоа мора и климатске промене прете да униште природно станиште тигрова у Бангладешу и Индији.

2. Поларни медвед

Арктички поларни медвед постао је први симбол жртава које су изгубиле своје станиште због климатских промена. Одређен је за угрожену врсту од стране САД. Популација поларног медведа је подложна истребљењу у наредном веку, ако тренд глобалног загревања настави овим темпом. Светски фонд за природу подржава теренско истраживање како би се боље разумеле климатске промене које ће утицати на поларне медведе како би се развила стратегија адаптације. Фонд такође ради на заштити станишта поларних медведа у сарадњи са владама и индустријама, како би се смањиле емисије штетних гасова и ризик од испоруке нафте. Ради се на смањењу конфликата између људи и медведа у областима где су медведи приморани да живе услед недостатка леда.

3. Морж са Пацифика

Берингово море је дом пацифичког моржа, једног од најновијих жртава климатских промена. Ове животиње користе плутајући лед за одмарање, рађање, негу младунаца и заштиту од предатора. Због топљења арктичког леда, пацифички морж губи станиште.

4. Магеланов пингвин

Највећа морска корњача и један од највећих живих гмизаваца, ова врста корњаче је преживела више од стотину милиона година, али јој сада прети одумирање. Недавне процене броја ових корњача показују да је број јединки у опадању нарочито у области Пацифика, где има мање од 2.300 одраслих женки. Популација ових корњача је била релативно стабилна, али је у опадању у последње време јер су оне све чешће жртве риболоваца и бивају случајно уловљене и повређене од стране рибарских бродова. Пораст нивоа мора и температуре воде прете овој врсти. Температура гнезда утиче на пол младунаца, а тренд загревања смањује број мушких корњача. Светски фонд за природу ради на очувању ове врсте у сарадњи са рибарима, штитећи гнезда и подизањем свести како би локалне заједнице допринеле заштити корњача.

6. Плава туна

Научници сматрају да су планинске гориле постале критично угрожена врста јер у дивљини живи само 720 јединки. Више од 200 живи у Националном парку Вирунга, који се налази у источном делу Конга, који се граничи са Руандом и Угандом. Напори у циљу очувања врсте довели су до пораста броја јединки у овој области за 14 процената, док су на другим стаништима као што је Непробојна шума у Уганди повећане за дванаест процената у протеклој деценији. Упркос овом успеху, број јединки је и даље мали. Ради се на очувању шума у срцу Африке које су станишта великих горила.

8. Лептир монарх

Сваке године милиони ових лептира мигрирају из Северне Африке до зимског станишта у Мексику. Добро конзервирани и заштићени борови и јеле у шумама у Мексику су од суштинског значаја за опстанак ове врсте, која је призната као угрожена. Светски фонд је у сарадњи са мексичким Фондом за очување природе дизајнирао стратегију за очување и заштиту зимског станишта ове врсте па су лептири заштићени од временских и других екстремних претњи. Светски фонд такође подржава локалне заједнице које пошумљавају ове области дрвећем које је потребно лептрима, јер они у исто време штите ову врсту и обезбеђују приходе власницима "монархистичких шума".

9. Јавански носорог

Означен је као изузетно ретка врста и сматра се једним од најугроженијих великих сисара са само две популације у дивљини са мање од 60 јединки. Цењен је као редак састојак у азијској медицини, а доведени су до истребљења и због претварања шумског станишта у пољопривредно земљиште.  Светски фонд је укључен у очување ове врсте од 1998. године подржавајући шумаре да повећају патроле и контролишу активности. Такђе се ради на подизању свести о значају носорога у локалним заједницама и помаже се управљање парком.

10. Џиновска панда

Међународни симбол заштите од оснивања Светског фонда 1961. године, џиновска панда броји 1.600 јединки у дивљини и суочена је са неизвесном будућношћу. Њено станиште су шуме у областима на југозападу Кине које је постало фрагментирано, стварајући тако велики број малих изолованих популација. Светски фонд је био врло ангажован на заштити ове врсте у последње три деценије радећи са кинеским властима на заштити станишта кроз стварање резерви и помоћи локалним заједницама да што мање зависе од шумских ресурса. Више од половине станишта на коме живе панде је сада заштићено, а успостављају се коридори како би се повезале кључне популације панда. Али 1.600 панди још увек живи у преко 20 географски одвојеним подручјима, док је развој инфраструктуре у порасту, што указује на то да ту има још много посла.

(The Телеграпх)