11 нетачних изјава које власници питбулова не подносе
Њихову расу прате предрасуде да су опасни, крвожедни и агресивни. Зову их машинама за убијање и људождерима. О питбуловима сте у медијима до пре неколико година могли да слушате искључиво лоше вести, како су неког ујели или напали, али никада о њиховој пожртвованости и оданости власнику. Можемо само да замислимо како су то проживљавали власници паса ове толико помињане расе, који су најбоље знали да њихов љубимац није такав.
Данас вам у то име доносимо неколико реченица које власници питбулова не воле да чују, тачније предрасуде због којих се згражавају. Хајде да заједно већ једном отклонимо ружну слику која прати ове псе, који такође умеју да буду весели, умиљати и нежни, пише Životinje.rs.
- Сваки питбул се у једном тренутку окрене против свог власника.
У званичном опису ове расе пише да су питбулови активни, воле да излазе напоље и воле људе. Пси који су добро социјализовани су изузетно пријатељски настројени, чак и према странцима.
- Када уједу закључава им се вилица.
Чељусти пса ове расе функционишу као и чељусти било ког пса.
- Питбулови не осећају бол.
Нетачно! Они имају исти нервни систем каи и сви други пси, и наравно да могу осетити бол.
- Сви питбулови су зли.
Овај стереотип показује нам како се на основу дела пса једног лошег власника ствара лоше мишљење о целој раси. Много је недужних паса који су постали жртве ове генерализација.
-Питбулови су агресивни према деци.
Приликом теста агресивности који је спровео ATTS, већина паса расе питбул пласирали су се изузетно високо на листи на основу резултата. Овај званични тест мери агресивност, реакције на стимулусе и интеракцију са људима. Што је бољи резултат, пас је заправо мање агресиван.
- Питбулови су опаснији од паса било које друге расе.
Према националном истраживачком тиму који се бавио овом темом у Америци нема релевантних доказа који би потврдили ову тезу.
- Питбулове треба забранити.
У различитим крајевима света заправо су и доношене овакве мере, за ову и још неке расе паса. Показало се да забрана држања пса тих раса није смањила број уједа.
- Ако су питбулови стварно тако слатки, зашто у медијима слушамо само о њиховим уједима?
Име ове расе грешком се често користи као синоним за опасне псе. У опасне псе не спадају само питбулови, али је њихово име најзвучније и користи се као заједнички именитељ. И наравно, лоша вест у медијима увек има већи публицитет – радије ће се читати вест о уједу детета него о пријатељству између питбула и детета.
- Разлог за то зашто је много питбулова у склоништима за псе јесте то што су они лоши пси.
Због предрасуда које о њима круже, да су опасни, агресивни и борбени, узимају их лоши људи који их дресирају за борбе. Волонтери прихватилишта, када открију такве случајеве, одузимају псе и смештају их у азиле. Такође, због забрана у појединим земљама, о држању паса сличних раса у стамбеним зградама, власници су принуђени да их се одрекну.
- Није битно какав је власник, питбул је увек лош пас.
Недавна студија у Америци показала је супротне резултате. Социјализација, обука и понашање пса зависе већином од власника.
- Питбулови су пси за борбе. Они су генетски предодређени да буду агресивни.
Питбулови су потомци расе која се у буквалном преводу звала „енглески бул који гризе“, али су ови пси временом почели да се држе као кућни љубимци, па се њихова природа с годинама променила. Постајали су лојални, нежнији и одани љубимци жељни љубави. Генетика има значајну, али не пресудну улогу, нити већу од социјализације и окружења, када је реч о понашању пса.