БАХАТИ МИНИСТАР ПРАВДЕ ХРВАТСКЕ: Срби, гледајте своја посла, ми вас оцењујемо, а не ви нас!
Хрватски министар правде Орсат Миљенић тврди да ће Капетан Драган имати фер и правично суђење.
"У Хрватској је правосуђе независно и може да обради сваки предмет ма колико он компликован био", нагласио је Миљенић.
Он је тако одбацио оптужбе из Београда да Драган Васиљковић у Хрватској неће имати праведно суђење и рекао да не жели да коментарише изјаве које долазе из државе која "није испунила ни минимум критеријума за отварање поглавља о правосуђу".
"А колеге у Србији нека се баве својом земљом, нека размишљају о свом правосуђу и раде посао како треба. Ја ћу бити у прилици да оцењујем њих, а не они мене. Ово није ни прво ни последње изручење, али је важно по томе што је реч о првом случају да је Аустралија изручила свог држављанина. Ми смо аустралијском правосуђу захвални на сарадњи. А овај поступак ће ићи својим током".
Министре МИљенићу, погледајте прво своје двориште...
Улазак земље у ЕУ не значи да је та земља аутоматски постала "оаза правде и правичности".
АИ: Ускраћен приступ правди
Према писању Амнестија, прошле године, "приступ правди је ускраћен хиљадама жртава широм Хрватске (БиХ и КиМ). Веома мали број жртава је успео да оствари приступ репарацији или одштети за злочине које су преживели. Породице несталих још чекају да сазнају ко је одговоран за смрт њихових најмилијих, а жене и девојке које су биле подвргнуте ратним злочинима сексуалног насиља још чекају да се починиоци изведу пред лице правде."
Хрватска је, као и свака земља које ушла у поступак услаглашавања са европским законодавством, донела неопходне реформе и законе. Али, као што то обично бива, ако не постоји политичка воља неће ни бити правде за хиљаде жртава, за које је, у овом случају, одговорна хрватска држава.
Ако је и постојала нека шанса да се током свог путак ка ЕУ Хрватска коначно позабави мрачним деловима своје прошлости, она је изгубљена олаким приступом те земље Унији пре него што се позабавила питањима као што су: ратни злочини хрватских војних и полицијских снага, етничко чишћење, повратак избеглица и отете имовине. А Јасеновац и геноцид из НДХ је изгледа давно заборављена прича.
Уместо катарзе, условљене европском чланству, Хрватска је раним пријемом добила одрешене руке да ради шта хоће по том питању. А зашто би држава, којој је одобрен "опроштај грехова", доводила у питање легитимност "домовинског рата" бавећи се злочинима над Србима и суђењем "ратним херојима". Наравно, поједине злочине не могу да сакрију, те се нека суђења и одржавају. Али главни кривци никада неће бити кажњени.
И то је оно на шта српска страна мора да подсећа хрватског министра. Јер, због таквих околности данас имамо отворено подржавање усташкој идеологији широм хрватске државе, лупање ћириличних табли у мултиетничким срединама као и јасно одсуство кажњавање злочина, иако је Суд правде у недавној пресуди недвосмилено закључио да су током и након акције Олуја почињена "геноцидна дела" – масовна убиства и прогони српског становништва! И све то под будним оком хрватског министра правде.
Докле год је такво стање "правних ствари" у суседној држави, наше власти и стручна јавност имају пуно право да сумњају у компетентност "оцена" које нам господин Орсат Миљенић буде давао на нашем европском путу.