Берлински зид је "пао" пре 25 година, али није тада срушен! Ево кад је!
Тачно четврт века прошло је од тренутка када су на хиљаде немачких демонстраната са чекићима, длетима и другим оруђем кренули у јуриш на Берлински зид, симбол Хладног рата. Већ наредне године обједињене су Западна и Источна Немачка.
Иако се 9. новембар 1989. године сматра датумом када је пао Берлински зид, то није заиста датум када је срушена ова баријера која је носила и назив "Гвоздена завеса". Наиме, зид је тада само симболично пао, а званично рушење је почело 13. јуна 1990. године! Између та два датума, погранична контрола је и даље постојала, мада није била тако стриктна као раније.
Гранична контрола је у потпуности окончана тек 1. јула 1990. године, а Немачка је поново обједињена у једну државу 3. октобра 1990. године.
Изградња Берлинског зида, "Гвоздене завесе", почела је 13. августа 1961. године као начин да се раздвоје три зоне у граду који је био главни административни центар Немачке. Требало је раздвојити зоне које су контролисале Француска, Велика Британија и САД од оне која је била под управом СССР-а.
По завршетку Другог светског рата 1945. године, цела Немачка је подељена на четири окупационе зоне, а сваку је заузела једна од великих сила савезница које су победиле нацисте.
Зоне које су контролисале Француска, Британија и САД прерасле су у Западну Немачку, односно Савезну Републику Немачку. Четврта, под контролом Совјета, прозвана је Источна Немачка, а званичан назив је гласио Демократска Република Немачка.
Подељени Берлин
Главни град Берлин, иако смештен дубоко у Источној Немачкој, зони под контролом СССР-а, такође је подељен на четири дела. Три западне силе преузеле су контролу над Западним Берлином, а под Совјетима је остао источни део града.
Како је до свега тога дошло.
Године 1948. западни савезници су предлагали уједињење немачке територије, успостављање цивилних власти и спровођење демократских избора. Њиховим предлозима успротивили су се Совјети и у јуну исте године блокирали су цесте према окупационима зонама под контролом западних савезника и према западном делу Берлина.
Совјети су 7. октобра 1949. године прокламовали ДР Немачку, познатију као Источна Немачка. Три зоне под контролом Француза, Британаца и Американаца објединиле су се у СР Немачку, односно Западну Немачку. Тиме је већ започео хладни рат, који је свој симбол добио у Берлинском зиду подигнутом 12 година касније.
Нешто пре раздвајања две Немачке, 4 априла 1949. године, западне силе су се удружиле у Северноатлантски савез – НАТО пакт. СССР је 1955. године, као одговор на то, формирао Варшавски пакт чија је чланица постала и Источна Немачка.
Западна Немачка је под управом западних савезника у наредних 30 година постала "економско чудо". Источна Немачка је постала социјалистичка држава са планираном економијом. Иако је и она са своје стране постала најнапреднија и најразвијенија држава Источног блока, људи су били незадовољни, како економском ситуацијом, тако и недостатком слобода, па су тражили спас у западном делу земље.
Ваздушни коридор
Како би спречили одлив становништва, а посебно стручне радне снаге, Совјети су 1952. године затворили границу према Западној Немачкој. Прве демонстрације незадовољних Немаца избиле су 17. јуна 1953. године, али су угушене у крви. На улице су изашли совјетски тенкови и том приликом убијено је најмање 125 демонстраната.
Источни Немци су наставили да се довијају, па су за бекство почели да користе Западни Берлин, који је био под контролом САД, Француза и Британаца, а одатле су прелазили у западни део земље захваљујући "ваздушном мосту".
У периоду од поделе Немачке 1949. године, до завршетка изградње зида 1962. године, у Западну Немачку пребегло је 2,5 милиона источних Немаца. Од завршетка изградње "Гвоздене завесе" до њеног рушења, успело је да побегне свега 5.000 људи.
У покушају да прескоче зид и доспеју у западни део, за цео тај период убијено је 136 људи. Бегунци су третирани као издајници, а стражари су имали стриктну наредбу да пуцају у сваког ко покуша да прескочи зид. Иако нису имали наредби да их убију, многи такви случајеви су завршени трагично.
Побећи није било лако, јер заправо није био изграђен један зид, већ два, висока 3-4 метра и удаљена једна од другог 10 до 30 метара. Један зид тешко би задржао бегунце, требало је прескочити двоструку препреку. Сам зид је био дугачак 155 километара, а дужина читавог система који је делио два дела града Берлина била је 44 километра.
Сматра се да је Берлински зид био са пропагандне стране катастрофа за Совјетски Савез и Источну Немачку, јер је обележавао комунистички режим као тирански.
Западноберлинци писали графите и бацали смеће преко зида
Оно што је занимљиво јесте да је западна страна зида била сва прекривена графитима, док је источна била чиста. Становници Западног Берлина су користили овај зид како би бацали смеће. Шта год им је било непотребно, они би то само пребацили преко зида.
Пункт "Чарли"
На више места дужином зида, биле су постављени пунктови где је био могућ легалан прелазак из једног дела у други део града. Најпознатији је био пункт "Чарли" који је раздвајао америчку од совјетске зоне. Стражарска кућица пункта "Чарли" уклоњена је октобра 1990. и сада се налази у берлинском музеју. Остаци овог стражарског места демолирани су 2000. године.
Прочитајте и:
⇒ ПРЕ 25 ГОДИНА: Он је наредио да се руши Берлински зид, а потом заплакао
⇒ Половина Немаца не зна када је подигнут Берлински зид