БИЋЕ ВРЕМЕНА ЗА УЧЕЊЕ: Деца у вртићу морају да се ИГРАЈУ! У супротном...

У данашње време, родитељи децу од малих ногу форсирају да уче и буду што боља у разноразним активностима које им намећу. Преоптерећени малишани сваки дан падају са столица, налећу једни на друге и ударају у зидове, а пажња им је веома ограничена, а разлог је једноставан - не знају како да се играју.

Једна мама написала је чланак у  Вашингтон пост о томе како је форсирала своју ћерку још од вртића.

- Још се сећам првих дана у вртићу моје најстарије ћерке. Очајнички сам желела да је стимулишем што је раније могуће како би била спремна за школу.

Уписала сам је у обданиште које је нагласак стављало на учење читања, писања и математике. Куповала сам јој посебне слагалице, заказивала дружења са вршњацима, читала јој свако вече пред спавање, водила је на часове музике и плеса као и у посете музејима - Анђела Хенском

Са пријатељицама је у својој залуђености раним учењем свог детета организовала и часове бојења, бројања, чак и седења! Све је чинила како би јој ћерка била што спремнија за вртић.

Хенском признаје да је академски успех њене ћерке постао њена опсесија.

- Једино што сам све радила наопако - признаје она. Ћерка јој је добро пролазила на тестирањима, али је пропустила да стекне многе важне животне вештине.

 - Отрежњавајући тренутак био је кад ми је васпитачица рекла да мојој ћерки учење иде добро, али да јој недостају основне друштвене вештине попут умећа дељења са другима и чекања на свој ред - прича Анђела.

Девојчице такође није умела да влада својим емоцијама, била је нервозна и имала опажајне проблеме, а није умела ни да се игра сама.

Ово није био проблем само њене ћерке, већ је постало епидемија. Хенском је цитирала директорку једне напредне предшколске установе која већ 40 година ради са децом: "Деца су данас просто другачија – лакше се изнервирају и одмах заплачу," казала јој је у интервјуу, додавши да савремени малишани сваки дан падају са столица, налећу једни на друге и ударају у зидове, а пажња им је веома ограничена.

- То је јако чудно, никада раније нисмо то виђали - приметила је директорка, жалећи се да су, иако се у њеном вртићу много учи, под сталним притиском да смање време за игру- на рачун још више учења!

Иако истраживања показују да је најбољи начин учења за малу децу – учење кроз игру, васпитачи се све више претварају у учитеље који, када не уче децу читању и рачунању, пишу километарске извештаје о академском напретку својих штићеника.

Управо је време до седме године, период када је деци најпотребније да свакодневно имају пуно физичке активности и да им сва чула буду стимулисана, како би развили јака тела и јаке умове. То се најбоље постиже играјући се на отвореном, по могућству на терену који није сувише раван, предвидив и лак за савладавање.

- Уколико деца у предшколском узрасту не проводе довољно времена напољу у слободној игри и физичкој активности, учење ће касније бити отежано. Биће трапава, неспособна да држе пажњу и контролишу емоције, решавају проблеме и имаће тешкоће са опажањем и комуникацијом. Управо то је оно што се сада масовно сусреће у школама - упозорава Хенском.

Уместо да данас лупамо главу како да овим вештинама децу научимо у школи на специјалним часовима, требало је да им дозволимо да их сама стекну кроз игру, онда када је томе било време. Када би малишани имали свакодневно довољно прилике да се играју на отвореном са вршњацима, не бисмо данас морали да их учимо техникама медитације и специјалним вежбама. Уштедели бисмо и много времена и много новца. Само је требало да им дозволимо да буду деца.

- За учење ће бити времена касније. Деца у вртићу морају да се играју! - закључује она.