Бирократија нас кошта око 1,4 милијарде евра
Бирократске процедуре привреду Србије годишње коштају 1,35 милијарди евра, односно око 4,2 одсто БДП, показује студија Пројекта за боље услове пословања у Србији, коју је урадио УСАИД.
Убедљиво највећи административни трошак привредника Србије јесте вођење пословних књига, за које се годишње издваја око 193 милиона евра. Трошкови прописа имовине и обавеза привреду коштају 61 милион евра, док трошкови увоза робе и царињења привреднике стају 31 милион евра.
У студији УСАИД наводи се да су уштеде могуће у чак 90 одсто процедура, што би резултирало смањењем трошкова за најмање 66,9 милиона евра.
"Уштеде је могуће остварити укидањем појединих захтева, попут накнаде за шуме, укидањем књига евиденције промета робе и услуга, укидањем радних књижица, смањењем чувања документације са десет на пет година, поједностављивањем поступка за породиљско одсуство, бољим корисничким упутствима, разменом података државних органа и слично", наводе у УСАИД.
Занимљиво је да у ово истраживање није ушло плаћање накнада и казни, као ни дуготрајно чекање на добијање дозвола. Када се узме у обзир да су из студије изузети и трошкови жалби и судских поступака, јасно је да је цех који привреда плаћа знатно већи.
Српски послодаваци су сагласни да је ово огроман притисак на ионако слабу домаћу привреду. Председник Уније послодаваца Небојша Атанацковић истиче да су оволике бројке забрињавајуће.
"Када имате низак БДП, онда би и администрација требало мање да нас кошта. Код нас је то обрнуто, а то представља огроман притисак за привреду. Што је још горе, то је притисак на онај део предузећа која уредно плаћају порезе, док велики део оних који послују на црно није погођен. Трошак од 1,35 милијарди евра не сносе сви већ само они који легално послују", наводи Атанацковић за Информер.