БРУТАЛНО! "Мађари нам тражили жицу која реже месо ДО КОСТИЈУ за ограду са Србијом!"
"Жица коју Мађари постављају на границе оштрицама реже месо до кости. Нема тог новца који би био вредан тога да се неко дете повреди или, још горе, погине. И зато сам Мађарима одбио да продам жицу за њихове ограде. За тај бих посао добио пола милиона евра, али тај новац није ништа у поређењу са људским животом", каже Мурат Екрек, сувласник немачке фирме Mutanox, специјализоване за израду разних врста ограда и жица.
Фирму је покренуо са пријатељем Талатом Дегером прије 20-ак година, а производе из Берлина шаљу купцима широм света, али не и у Мађарску, јер идеју да оградом – прво према Србији, а ускоро и према Хрватској – треба зауставити имигранте сматра нехуманом.
"Жица се не користи у ту сврху", одлучно каже Мурат.
Иза тог одговора цео је низ емотивних разлога, од усељеничког порекла до "обичног" хуманизма, које је разматрао кад им је крајем јула стигла прва наруџбина из Мађарске, за ограду због које је влада Виктора Орбана на мети критичара, од генералног секретара УН Бан Ки-муна до папе Фрање.
"Четири мађарске фирме које је влада ангажовала желеле су од нас да наруче жицу. Врло су отворено написали у коју им сврху треба - за градњу ограде на мађарско-српској граници", каже Мурат.
У првој наруџбини Мађари су тражили жицу за 40 километара ограде, али су после повећали наруџбу на 175 километара, пише Вечерњи.хр.
"Занимало нас је где тачно мисле да поставе жицу", присећа се.
Наиме, Мађари нису наручили обичну бодљикаву, већ тзв. оштру бодљикаву жицу. Уместо зубаца, она уздуж централне жице има послагане оштрице које попут бритве наносе повреде.
"Таква се жица поставља на врх обичне бодљикаве жице, на висини од два метра, и људи је без напора не могу досегнути", објашњава Мурат.
Жица као крвава клопка
Али одговор мађарске стране их је запрепастио.
"Рекли су да ће је разапињати по тлу", Мурат Екрек. Проверили су још једном – није било сумње: жицу су, као крваву клопку, намеравали да поставе на земљу.
"У трену смо колега и ја рекли: Не може. Ни случајно. Била је то одлука вођена емоцијама. Не само да ће израњавити одрасле, на њој би могла смртно да страдају и деца. Таква врста жице има своју намену – постављају је на врх ограда у затворима, око аеродрома, њоме се штите бродови од пиратских напада, заустављају криминалци. А избеглице то нису. Они само беже од рата. А куда? У жицу која ће их масакрирати. Нисмо могли да је продамо. Етика нам је то бранила", каже он.
Људи увек нађу начин да се споје
Мађарска одлука да се окружи жицом натерала га је на размишљање:
"Јасно ми је да постоји шенгенски простор који морају да штите. Али ми је и даље незамисливо да се данас у Европи дижу ограде. С друге стране, зидови и ограде никада никога нису зауставили. Људи и културе увек су нашли начин како да се споје."
Запослени у њиховој фирми, њих 25, стали су уз власнике, а и из ширег круга познаника добили су честитке на одлуци.
"Хтели смо да покажемо хумано лице Немачке, државе коју у иностранству често критикују", додаје он.
У доношењу одлуке водили су се емотивним искуством деце мигранта из Турске.
"Моје родитеље је Немачка прихватила, ја сам рођен овде и Немачку осећам као домовину. Одрастао сам уз децу из свих делова света и уз јако пуно Хрвата. Заједно смо ишли у школу, играли се, одлазили једни другима на ручак. Моја прва девојка била је Хрватица. У Немачкој има места за све, поготово за оне који беже од рата", сматра Мурат.